Бранич

42.

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 1.

на пвоме скупу могло решити једно иитање , које се највише тиче угледа правозаступничког и интереса оних , кој«ма је правозаступиичка помоћ потребна, одбор је узео у претрес предлог, који је данас скупу поднео г. Данило Оре.т>, иравозастЈгпник из Шанца, и који гласи : Нредлог Да се § фи 6. и 7. зак. о правоз. замеву овако: г §. 6. У правозаступничке поелове спадају сви они писмени и усмени радови , о којима говоре § фи 50. и 51. зак. о пршоз. и за које су пропнсане таксе у истом закону. „Послове те код евију судова, надлештава, државдих и опгатинских власти, з г смено и писмено, м«м;з вршити свака страна сама за себе; отац за децу, деца за родитеља, муж за жену, старалац за пурилу, задругари, ортак и емесник за своје задругаре, ортаке и смеснике, и деловође за Фирму. „Ко не зна написати, тто му судовима и властима, општинским и државним, треба да представи , а неће да му јавни правозаступник тај посао ради, има право, (судови и горње власти имају дужност) да му се код истих власти такав посао протоколигае за таксу г коју закон о таксама за овакве случаје пропише. ,,Ако когод од истих страна неће или не можесам, ус.мено или нисмено, да ма код кога суда, надле(нтва или власти , своје правне послове доврши, може да буде заступљен од јавног прапозаступника једног или више њих. но нисменој погодби, коју измсђу себе учине; а где нема писмене погодбе, држи се да су пристали на т^ксу у закону о правозаступницима прописану. „Но ако у једпом округу нсма два или више јавн.правогаступника, онда страна може узети кога хоће, да је у правозаступничком раду застуии." Одбор је по свестраној оцени овога нредлога, к< јим би се иснунила врло правична и основана жеља правозаступничкога реда, вашао, да треба овај предлог усвојити као измен}' §-а 6. зак. (. иравозаступницима у овакој стилизацији : „Осим јавних правозаступника , пе може нико за другога вршити ни усмено ни писмеко правозаступничке иослове (§. §. 1. и 50., зак. о правоз.) пред судовима и надлештвима, државним и општинским. „Од овога изузимају се отац за своју децу, синови за своје родитеље, муж за жену, старалац за нуниле , задругари и ортаци за евоје задругаре и ортаке." „Ако би ко, осим ових лица, поднео суду или власти к,акво пиемено, судови и власти неће то узимаги у посгупак."