Бранич

број 1.

б р а н и ч.

43.

„Код §. 7. зак. о правоз. отнада допуна ©д 30. септ. 1871. године." Одбор има част поднетп скупу овај предлог с тим, да се одбор удружења овласти да умоли г. Министра ГТравде да овоме предлогу у постојећој народној скунштини издејствује одобрење и санкцију. У Београду, 30. августа 1886. год. одборници: Јован Милинковић, Мил. Ст. Марковић , ЈБуб. Ђ. Милојевић Милутин Ј. Марковић, Ник. Капетановић, Свет. Арсеновић, А. Фотић и Ст. Д. Рибарац. Скуп Је једнодушно усвојио извештај одборски и упутио је управни одбор, да нројекат закона изради и у друштненом органу објави, а за допуну §. 6. и измену §. 7. у постојећем закону, да умоли г. министра правде да још на идућој скупштини поднесе законски предлог Други предмет дпевнога реда било је аитање о обезброжењу адвоката у случоју кемоКи и оснивању иензиокога фонда. Усвојен је предлог г. Ђорђа Ненадовића , да се управном одбору повери , да ово питање проучи и да плаи о томе изради, печата и објави у друштвеном органу нре идућег скупа , на коме би се имала ствар ова претрести и решити. По исцрнљеном дневном реду овога скупа, предеедник позва госноду, која би имала да изнесу своје предлоге. Услед тога : Г. Стојан Д. Рибарац предлаже, да се у §. 53 зак. о правозаступницима изоставе речи г ван ове^, којима се владање правозаступника и ван дужности ставља нод контролу дисциплинарне власти, базирајући свој предлог на конкретном случају, но необјашњавајући ов?ј подробније. Око овога предлога изроди се врло жива , начелна дебата , у којој су учгствовали многи говорници за и иоотнв предлога У главноме се истицала аналогија с једне, а разлике с друге стране о позиву адвоката и нозиву чиновника. Многи говорници , налазећи , да држава нема права да казни адвоката за рад или понашање његово ван дужности, тражили су да се предлог без сваког ограпичења усвоји. Други говорници налазили су више јемства у томе, да правозасгупници, као ред, о коме постоји особени закон, остану и ван дуж ности под надзором министра правде, а не полицијске или општинске власти. Нанослетку је после дуже дебате решено: „Да се речи „ван ове" у §. 53 зак. о правозастунницима имају разумети тако, да владање правозаетуиника ван дужности има бити као и чиновника. Као недостојно владање правозаступника може бити само оно, што је побројано у 1 и 2 тачци §. 43 закона о чиновни-