Бранич

БРОЈ 2.

б Р А н и Ч.

данас бива. Тада је вдададо мпшЈ,ен. е^__да је жена ствар , к ој у јачн м^же отети од сдабпјега П С тари Р имљаз и отимали су Сабиљанке те се њима женилп. Нарис краде лепу Јелену Менелајеву жеиу. То лсто раде и да-ас дивљаци. Карапби који жнве на Антвлима, отимају жене од суседних племена без обзира иа чо, што оне I оворе други језик, па се не разуму. 2 ) У Аустра лнјн има вттше л>у и г:о жена. Многим људиуа у (ваком племену не достаје опо, што би им оистанак могло учпнити угодним, и то је зкена. К"д њих је жена у самој ствари роб. Опа. се сгара о храпн. Муж на њојзи излива свој гњев кад не сме то да учини на својим друговима. Они којима такав луксуз треба, припуђеви су да иду у оближња племепа и да краду жене. Кид пађу жену, бију је батинама, хватају за косу и вуку за собом. Жена онет кад се освести, ннкад и не мпсли да бежп, јер би тиме еамо промеаула суровог газду, у место једиог тиранина. добвла би другог. З^рођенипи у околпни Сиднеја такође краду жепе , пошто их батипама онеспособе за одбрану. Жешша родбина не љути се на тако одвођење. Сви они раде то исто, гамо кад им се ирклпка- укаже. Тај је обичај код њих тако јако распрострт, да га и деца у игри подражавају и тако се упражњавају. У иајстарије време Славени су раднли оно исто што и осташ народи, који су са њима стајали на једнаком ступњу образовања. И они су крали и отималп девојк е иа се њима женил иЈ 3 ) Напредак се у веколико показао тек онда, кад су људи напустплп грубу силу, иа су почели да купују жеие. Твм начинбм човек је добијао својину над једном или внше жена, које су биле његове праве робиње. 0 томе се налази најбољи доказ у светом писму и то онде, где је реч о браку Јакова са Рахилом и њеном сестром. .,И Јакову омиље Рахила те рече: служиЛу ти седам година за Рахиљу млађу кћер твоју." (I гл. 29. 28). И одслужн Јаков за Рахиљу седам година... (20). Вндећи да ') И угледаш у роб.т.у лијепу жену и омилн ти да би је хтео узетн за исенг. одведи је куКи својој и буда јој згуж и она нека ти буде жена. Ако ти послпје не би била по вол,п, пусти је нека нде куда јој драго. Свето писмо V. глава 21—11 — 14. -) Асо1аи. Бе тапа§е Сгр. 103. 3 < Маћејовски ЈЦЦгујзсћо НесћЈз8е«сћ1еМе. (Немачки превод од Вазв и Хаугос!а од 1836} Св. II стр. 189.