Бранич

Б 1» А Н И Ч.

Нре много година Хаџи-Салим-ефендија из Ниша , на повратну 113 Босне о,1 своје родбине, сретне код вароши Ђијељине једну Срикињу са нејаким. дететом на рукама. У разгов -ру рече жеча да ]е удовица г и тужеЛи се на сиротињу и л/ногу ситну децу. замолч Хаџи-Салима г да јој ов'> нијмлађе дете ирими у бсжје име место сина. ВидеКи је у швољи , Турчину се ражали, ирими се детета, патовари га на сексану г и донесе у Ниги. То бегие један вр.чо аоштован и иобожан дервиги, ■који се издржаваше закуиљујуИи господарски ириход. Он иотурчи дете, и васаита га тсо свом пачину. уауИују^ га и г гитеном и уредном животу. Доцније, да о себа заглади сваку сумњу због вере и илемена сриског. ио уиуту иоочима оде Б. Мехмед на Лабу, и отад добп у народу и друго религуЈОЗно име .,Хаџија. и Изнајире еедаше Б. Мехмед код поочкма, надгледајући његове сиахијлуке. Доцније и сам етаде закупљивати царски десетак но Заплању. Кад оно 1860 по тужби сељана дође у Ниш главом садразам Мехмед-паша К'брзлија (из К'брза,) да извиди злоупотребе, некк од Заплањаца оптуже Б. Мехмеда као глобара и насилника. Паша га привремено затвори, но одмах за тим на молбу осталих еељана, којима се придруже и нишки Турци и српски и еврејеки трговци, пустк га из притвора, и добивши уверења даједоиста поштен и савестан, похвали га и постави за кр-сердара (среског начелника) над нишким санџаком, под који онда потпадаху осем нишке околине и села ниротска, лесковачка, прокупачка и врањанска. 1 ) Имађаше неограничене власти да расправља све задевице и ситвије сперове између сељана. и да изтражује кривице у опште, служећи се свим средствима, само да не уб<>је_ Под управом Б. Мехмеда народ је живео у миру и снокојству. Врло поштен по карактеоу, а преко сваке мере строг и тачан у послу, настајао је да сваки врши своју дужност, да се иоља марљивои на време обрађују, да се људи узајмице слажу и поштују, да недирају туђе, а нарочито заклањао је сиротињу од налетања бог.таша и од њихових прекомерних интереса. Разправљујући парнице међу сељанима по заравом разуму, умео је некако да ногоди истину г јер познаваше свакога и вероваше старим поштениим људима, од којих је радо примао обавештаја. Енергичним хватањем и строгим каштиговањем беше потаманиа лопове и разбојнике, тако да је човек могао без бриге да остави прегрш злата на сред поља, па да нико не узме, бојећи се да није подметнуо Б. Мехмед. За крађу тукао је по дебелом месу штаповима, а за непослушност затварао је у свињске кочине. \) И тако се обистине следеће речи Б. Мехмеда, које је по вапису г. Милићевића говорио, плашеки Сгл>аке да ее не би нан>' тужили ведиком в>зиру: „Бре чорбађгсјо, иамет у главу! И најве&а вода само ситно камење односи, велико стоји и аосле иоводња на свом месту. Мудро седите, да се не кајете иосле! и (Кра.т>езина Србија 52»