Бранич

БРО.Т 2.

Б Р А Н И Ч.

67

Лопове је лако проналазио нешто потказивачима, а нсшто својом вештином, чему помагаше и његова претерана строгост. Једном, нотужи му се сељак, да му је непознати лопов украо бучгсу са појате. Као обично В. Мехмед одмах пошље по свом заптији кмету од села своју сребрну харбију, што је значило да долази, уз норуку да га еви сељани чисти и олевени дочекају. Дошав међу скупљени народ, упита се 13. Мехмед са виђенијима о здрављу и кутњем напретку, па за тим све уврста зановедивгпи да сваки добро намесги своју капу на глави да је после не поправља, и да скрштених руку гледа уњ! Онда им стане зборити: г Ви добро знпте ко сам, и да ни мчло не трии.м лаж\ ; а знате и то, ла је ув< Ј к цпна мајка ономе, ко)и ко• куша да ме иревари! Поииато ва.ч је још, д /■ ја увек лако и тачно дознам где се шта рада, и да. имам уверења ко је какав међу вама' Ето ире нр.ки дан један од 6јс, кога до'/ро иознајем, али хоИу дч се и с<м каже, украде овом овде сељаку једну бучку, иа му је још не врати. Гледајте сад свч у ме\ Зашто ли му је досад не вратч, кад знчм да се њом в»ћ чослужиоЋ и Ово говорећи оштрим погледима нрелеташе преко пренеражене гомиле у којој свако мишљаше е гледа у њ'. Онда, глздајући тобож у једнога, настави мало срчаније : „Је ли море ^ралљ вче , мислиш да те не аознајем ? Зашто мрдаш, зашто каау добро ие наместч Мислећи да доиста гледи у њ', почне крадљивац испољивати се из гомиле муцајући : „иа ја сам. жаџиуа добро каау наместио", и подиже руку ка глави да се о томувери. Недајући му времена да се ирибсре, занита га Б. Мехмед још озбиљније где је осгавио бучку, и он му мало по мало призна све говорећи : да је однео на своју појату, да је свој посао истина свршио, али заборави да је врати сопственику и т. д. Доиста бучка се нађе на појати, и крадљивац одужи своје 1 ). Обилазећи села Б. Мехмед водио је са собомдва до три коњаника жандарма. Сам је увек јахао љута хата. Силазећи с коња, много пута наиадне га тући с песницама докле мујевоља, јемачно разљућен ма чим, и тад се међу сељанима насигурно знало да ће кога прочешати. Им&ђаше на себи црвене чохане чакшкре, срмали — чепкен, два сребрњака, и сабљу звану „налош" кратку а широку , о т ;ићену срмом и мерџанима. Увек беше озбиљан и као срдит. Сретае ли на путу човека снажна и наочита, заустављао би га, и мерећи га злим погледом заЈ ) Увераваху ме многи да је овај догађај истинит у најмањој иојединости, и ио томе остајв ми да веруј "М да Б. Мгхмеду беше нознага нагаа нар дна нрича. „коме че.ха за клобуком и сам )е се сеКа", или „коме шу.чка за каиом, то.че и шушка", чија истражна примена не оста <5ев успеха у овом даном случају благодарећи моКном ауаторитету иследника крађе. 0 тој народној нричи види у Караџмка и 1!рчевића .