Бранич

К Р А Н И Ч.

БРОЈ 2.

ниткива:) би га неразумљиво час једно час друго док ое чопек нс ирестраии. па би га овда отнуштао са потсмехом и презираљем. Чудновато је, што је мрзио сваког снажппјсг и јуначнијег од себе. Г. Насаас Пастасијевић, писар окруж. ниш. суда, Нишевљапин, коме сам захвалан за најтачнија обмвештења о животу Б. Мехмеда, иричм да је служе!),; у турској канцеларији у Нишу видсо сгарца сељака у добу иреко 60 година, веома снажиа и држећива, леиа ока и бркова лугих до ушиј.у, који тражаше пасоша да се уклони у Србију, зато, што га гони Б. Мехмед бе. Ј . узрока. дошав у село, истеривао би из куће, која му беше одређена за иренпКиште, све и мушко и женско, па би ћа наредио да се изнесе и иетао да му не чини досаде. Задржао би само коју баку док му се пе спреми вечера. На поласку кућане би добро даривао. Није тражио женскиње, и мрзио је сваку блудницу без нризрења на . веру. За његова доба у Заилањаца ретко беше блукница и коаилади, а не беше ни потуркиња. Своје жандарме држао је у великом запту. Имађаше обичаја сваке друге недеље да их редом, почевши од наредникп, истуче у фа,лаима ') по табанима танком шибљиком , коме два иоме три до пет удараца, говорећи : „д* бао г >зда греоч тако да радн свако 15 данч. То вчм је тима-Ј " оаомеча на иослушнпст Док туче једног, њих четворо морадоше да му невају неку арнаутску пеему. То доба беше школе само у Каменици више Ниша. Б. Мехмед €в;товао је сељане да дају децу у школу да код очију не остану слеиз; а и сам, ма да не беше иисмен, нрича г. Настас, звао би ме да му читам из лире српске народне песме. Највише је воле > несму: Хчјд ма ногв ОриИо сада, устанимо с гошки сви , Турчии клети нвка иада, иека види к > с.ио мп и и т. д. песму: „6 'астиве се наше вију, хајдм•> Срби свиу рат и , и остале усташке попЈВке српске. Наиђе ли V читању на к^кав јачијуначки стих, он би само узвикнуо : ~,ха бре Срби, халчл нам вера, јесте заиста ју-аци!"', па би ме тек запитао кго радознало: г јесу ли море јцн >ци ?'• Ја му не смедох ништа одговорити, сумњајући у искреност иитања, а он би наетавио: ,,јест, јест. Они су иравг^ јунаци, а нису као Бугари слаботиња а , 2 ј на би за тим после кратког нремишљења додао: .,»ли Турци иа Тури,и } и они су јунацгг ', и онда ба завртео главом, и дубоко уздахнуо, жалег ) Фа.гаге су једна подебела мотка, на средини проваљена да ноге могу проћи, и на њој зазамчено ужс којии се ноге < тегну, па двојица држе окра ке мотке, а један туче по табанима. Тако ми је обј ипљено. У речнику турских реч т г. Ђ. Ноповића <т(|ји: да су фалчке клада са ужетом у средини, којим вежу ноге кривцимз, кад хоКе да их бију по табанима. '') Уљудност пе дозвољава да означом мекушство сродног нам народа грдном реч у, коју је употребио Б Мехмед, нарочито после иаше сливничке пе,аће, која тврди противно.