Бранич

БРОЈ 3.

Б I А Н И Ч.

109

Разуме се. да је срески начелеик у тој одлупи својој ■употребпо опај општи израз за такве случаје: „да је свакомк слободно убити тога И. Р. ако се он сам не иреда еласти за г.етнаест дана. а Но, срећом, њега нико не уби, а нехте се ни предати ..у одређееом року," него је још по том лутао које куда дна-трп месеца; па се тек после вратио у казееил завод одакле је и побегао. И ако пије имало доказа да је И. гато скривио, докзе је оио у бегству, поменути срескп печелник оптужи га с\ г ду ио §. 244. кривичнога законика само за то ; гато се „ одмегуп у ајдуке " и предао се власти после рока, који му је огласм одређен био. И суд окружеи, пресудом од 21. Априла 1886. Хг. 14.351, осуди И. на тридесет дана затвора узев, да се ,,из регаења полицијске власти види, да је он оглашен за ајдука и да се ир?дао три месеца доцеије ео гато му је полицијска власт била наложила огласом у новинама; а то је, вели се, противу И. иутпун доказ по §. 222. тач. 5. да је он довста оглагаен за ајдука." Као гато се види, овом пресудом судском нризнато је 1! од суда ираво полицир кнм властт ма да оглагаују за ај у хс овога и онога. Али, право да кажем, ја се плашим од тога, ја зебем од толике властп нолицијне. Јер и прп највећој савесностп и правичности њеној. сумњам у моћ њену да без дела п без доказа проншгне у душу онога, који се „исаод власти отргао" и да отуд изведе неногрешан захључак: да се тај „отргао пспод власти" доиста и једино у тој „ намери да чини кажњива дела. и Намера, докле се не открије и не обелодапи, није ништа друго но унутрагања тајра онога чија је; она је дотле само њему иознага и он једини зна каква је она. А други мох. е знати за њу само кад се открије или кад се оствари те тиме постане дело. Ја могу имати намеру да украдем штогод, да кога бијем нли убијем и т. д. Алп ту.моју намеру не казујем никоме, ништа не чиним да је извршим ниги ]"е извршим. Ко онда може знатп за ту моју намеру; ко је може доказати; но коме законику ја могу бити суђен за то ? Просто ијасно: нико и ни по коме! Намера, докле је само то, нити се може доказати, нити се казни. Но с ајдуком и с ајдуковањем данас пије тако; јер