Бранич

108

б р а н и ч.

број 3.

ским прописима ајдук је ирестуаник, кад се не преда пре познва власти, па ма у ајдуковању ншпта не скривио; а злочинаи, је, чим у ајдуковању учини преетуплење. II према томе, ајдук може бпта суђен само као преступник илн као злочинан, за шта су надлежни судовп да суде. Јасео је дакле да о томе и по там законским пропи-<* сима суде само судови; а да полицијеке власти немају ту ништа више, но да и та дела, као п сва злочина и пре тупна, пследе и да их по том пошљу суду на суђење. Али п ако је то јасно, и ако, еа први поглед, изгледа да друкчије вити бива нити може бити: опет неретко читамо огласе по службеним новинама: како је тај п тај срески начелник, на основу §. 243. кривичнога законика, огласио за ајдука тога и тога и како је „ слободно свакоме убити ш. ако се за иетнаест дана не иреда власти " Овде дакле, иолицијске власти ии више ни мање но изричу смртну пазну. Међу тпм оне иису на то овлашћене на једним закоником, ни једним законским наређењем. Оне су овде, по моме мишљењу, прпграбиле туђу власт. вла- т судова грађанских, па саме пзричу смртну кагну п нозивају цео свет да пзврши ту казну. Нека су власти полицијске најсавеснпје, нека се пема узрока да се икад посумња у њихово знање и у правилно разумевање, шта су то ајдук п ајдуковање: опетјеио моме мишљењу врло ризпчно, оставити једном човеку да онако кратко оглашава за бесиравно лице, ијш ио правнички. за ствар , једнога грађанина, на ма какав иначе бпо тај грађанин, п да му тако олако и тако лаконскп изриче < мртну казну. И ова оваква радња полицијских власти није од јуче постала; него оне тако раде од пре 20 и вите годниа. И нико не подиже глас протпву тога, као да је то сасвим ио правди н по закону, и као да друкчије не може и не треба ни да буде. Па и судови наши. ти представници правде, ти чувари части, слободе и живота грађана, у место да днжу глас свој нротиву таквог рада полицијских власти, опи га још одобравају и признају као закониу. Такав случај десно се и код суда округа пожареваччког, Начелник среза Млавског, на основу §. 243. кривичнога законика, огласио је за ајдука И. Р. из Д. који је побегао из пожаревачког казненог завода, у коме је, по ранијој суди, издржавао затвор.