Бранич

122 *

в р а н и ч.

В1'0Ј 3.

вих најближих пријгтеља, који су се интересовали, како је расправљено то питање у практици. Ну, 1858 г. она се појави у нрвим књигама Современника. — Први део прође срећно. Али чпм се појавио други, у којем се говорило о откуиу зиратне зежље , и о нужности, да се сгалешке одминисгративне иривилегије укину и ЗЈмене месчом самоуиравом, — цензура је одмах забранила и онтужила спис: штоје противан назорима владе и што дражи нчрод Н1 буну. ШеФу жандармерије бегае наложено да иследи ствар. Тога ради он позове к себи Кавелина и Нанајева редактора Современника на испит. — Најзад ствар се свршила овако : Дензор је кажњев, што је пропустио чланак. Кавелин је морао дати оставку на про®есуру Цесаревићу, и наравно, као што је то већ обичај, удаљен јеиз двора ; а Управи цензуре наређено је строго: да у будуће несме пропустити ни један чланак, у којен би се говорило о томе, како би ваљало ири ослобођењу дати сељацима земљу у иотпучу својину ! ПроФесорска служба Кавелина на петроградском универзитету била је кратка века. У 1861 г. појаве се ђаччи немири и влада затвори универзатет. Тада је и Кавелин заједно са најбољим про®есорима морао дати оставку. У оеталом то је била најбоља прилика да се увери, колико га је ценила омладина. Када је са својим колегама отворио јавна предавања у сали општинске куће, омладина је са највећим одушевљењем, у огромноме броју, посећавала и пратила његова предавања. Без преувеличавања, може се рећи, да се на његове лекције скупљало до 1000 људи у нространој сали општинске кућс Када су затворена и та приватна предавања, тада је на позив К. К. Грота примио се службе у Министарству Финансије. Ту је суделовао на ре®ормама по Финансиској струци. Баш у то време раз ■ мишљало се о реФорми универзитета. Услед тога 1882 г. будепослан од стране Министарства народне просвете у страпе државе, да проучи уредбе иностраних универзитета и ирикупи податке за реФорму. Резултат тога својег рада наштампао је у Журналу мшистарства народне просвчте за 1862 и 1863 г. Кад се вратио са стране, радио је поглавито на књижевности Св »је радове махом штампао је у Веснику Евроие , који се та-^а беше тек појавио, а покренут је од малснога кружића људи, веома блиских Кавелину. 1878 године опет је позван на катедру војено-иравне академије, где је остао до смрти. Кавелин је био од највреднијих, а у исто време неумораих руских писаца. Он је пепрекидно радио за свих четрдесет година. Ра нија његова дела спадају у Историју рускога права. Ту долази магиетарска дисертација Основна начела устројства судова и руског гра■ /јачског судског иоутучка од Грађ -нског законика*) до Уредбз о Губер ■ *> В 1КОНИК цара Алекеија Михаиловића.