Бранич

БРОЈ ?>

б р а н ii ч.

123

нија.ча ; чувена раеправа Поглед на иравно стањ-. ст сре Русије , нечатана у Совренику; 28 критичких чланака и рецензијз у другом и трећем тому његових екупљених радова, и нанос.хетку, повећа расправа Мисли и оиас^е ио руској историјч , рзчатана у Веснику Еероие 1366 г. Ова последња расправа ив прве периоде његовг рада, јавља се као збирка свега онога, што је дотле радио. И ако су му радови по специји разполики, инак сви носе на себи једну карактерну одлику, на име, у свима се опажа тежња, да се отлтом философском мишљу осветле умршена историјска Факта, и да се представи живот народа као разумна целина, која се развија но својим законима. 11 -чланак 0 иравном стању старе Русије којом је започео ту врсту научнога рада, и расправа Мисли и оааске ио руској историји , којом је завршио своје- студије по историји, предстазљају собом неку врсту философског опата ва руској др;кавној и правној историјп. Кавелин види у старој руској историји превласт племенскога стања ; доказује, да је државни поредак онога времена био изукрштан цртама племенских одношаја, из којих се поступно развила данашња организација државе. Помоћу своје теорнје, веома је вешго разрешавао најзамршеније појаве из руског историјског живота. У ову врсту радова спада и велико дело из етнограФије, Стање руског нпрода , које захвата више <?д половине четвртога тома његове збирке. Покрај тога, ту епадају три критичке раеправе исте врсте. Радећи на историји и етнограФији, Кавелин није заборавио ни на теориЈЈ г права. У ред правних радова спада //< глед на историјско разви&е руског законог реда наслеђа и уиоређењч садањег руског законоцсчства о томе иредмету са римским, француским и ируским (ГТечатано у Современику 1860.) Упоредо с тим, написао је расправу, Шта је грађанско ираво и г^е су му границе. 1866 г. поводом дисертације Некљудова написао је интересантну расправу Мисли о сувреним научним тежњ !ма. При крају 1884 г. издао је један део својих лекција на академији, под именом: Карактерне црте иравних одчогиаја, који иотичу из иородичне везе , а иред смрт издао је и други део под називом : Карактерне црте иравних одноша]!, ко)и иотичу из наслеђа имања. Од 1866 године научни радови Кавелина прелазе у другу област, у СФеру ФилосоФије, према којој је показивао љубави млого раније у својим историјским делима У 1872 г. јавља се у четири књиге Весника Евроае његов капитални рад Задака исихологије (Одма га је печатао и у засебној књизи). Нове и оригиналне мисли изнесене у томе раду изазвале су Ж1 :ву полемику. Противу Кавеланових погледа устали су И М. Овченов^ и Е). 0. Самаринв. Одговор на критику првога иечатао у Веснику Евроае (у четири књиге) за 1874. а на критику другога у истом часопиеу (у три књиге) за 1875 г. Те исте