Бранич

БРОЈ 3.

Сувише поносан, уираво охол, беше В. Мехмед више ћуталица. Ретко се кад смејао, и ни с ким иије друговао. Дрзак до крајнасти и веома издржљив што науми то и изврши. У млађега не трпљаше ноговора ни онда кад сам беше у погрешци. Вршећи дужпост неште ђаше ни мало ни варошане, и оцегвујући њихове кривице са својег гледишта казнио би затвором и њих као сељане. Г. Наетаса, држао је 2 сахата у затвору у заитијској ходаји зато, што по нозиву не до ^ ј одмах да му чита из наше „Лире". 35ог своје тачности. похвалш урсдносги, умесне строгости и признаге нравичности, беше сељанима у Заплању мио старешина. Замераху му једино то што је грдно нсовао веру, закон, крст, свеце и т. д. али оаег никад без узрока. Године кад нишки паша Абдураман носга губернат^р призренског вилајета, нозове В. Мехмеда у Нриштину да доведе у ред Арнауте. Он оде но иосле неког времена, видећи пустош и раЗЈЗдаиост међу Арнаутима, измоли се на име слабости те опет би враћен на старо место у Ниш, одакле доцније, као што јс напред казано, одс у Пирот, а одавде изпред наше војске одбеже у Сконл,е. Као један од коловођа у побуни Арнаута у нризренском и гилханском санџаку, би осуђен на робију. Причано ми је 12. Новембра 188."). г. да ј о у жалосном стаљу умрг.о у Септембру исте године у Цариграду. Осим турског и срнекчг језика, говорио је В. Мехмед и арнаутски. Алекса С. Јовановић. ДРУШТВО ЗА УПОРЕДНО ЗАКОНОДАВСТВО У ПАРИЗУ. У најновије доба у правној науци све се више значаја придаје штудијама упоредног законодавства. У свим новијим иравничким делима код сваког озбиљнијег правног питања, разбира се за наређења сграних закона о томе. На правним Факултетима стварају се нарочите катедре за овај предмет. 1869 године оснпвано је у Паризу нарочито правничко друштво, коме је цељ да проучава законе разних земаља, и да иетражује практичне начине за поправљење разних грана законодавства. То је друштво за упоредно законодавство. Друштво има свој управпи одбор. У раду свом дели се на секцпје. Има редовне и дописне чланове. Члан друштва може бити сваки онај иравник, Француски или страпи, кога управни одбор друштвени избере. Друштво броји међ својим члановима проФесоре права, судије, адвокате, административне чиновнике правнике француске и стране.