Бранич

150

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 4

опет пе могу да буду предметом крађе, (види одељак IV. у овој раоправи,) ближе исказати разлику између п:Лма „кретпе" и „пекретне" ствари у смислу грађанског права с једне и казпеног права с друге страпе. А овде ће, за сада, бити довољно што констатујемо, да је четврти карактерни услов крађе, то: да ствар, коју би лопов узео и однео, мора бити претна. А после тога можемо да приступимо завршетку говора о условима крађе ио енглеском казненом праву. Као што показује паш досадањи говор, енглеско казнено право зча за четири услова, којн су апсолутно вужни за појам крађе. То су: 1., да је туђа сгвар узета без знањаи одобрења господарева; 2.. ; да је одиесена ; 3., да постоји намера за крађу (апГтпа шгашП); и вајпосле 4., да је ствар кретна. Гди не би било ма и само једног од ових услова, ту не би бпло ни крађе, у смислу каззеног права. У овоме је езглечко казнено право савршено сагласно са данашњом науком казненог права у опште. У науцн данас важн као правило : да крађа постоји увек онда, кад бп ко протпв закона узео тућу кретну ствар с намером да је себи присвоји . 1 ) После овога неће бити потребпо да још шта говоримо о овим карактерним условима за појам крађе. Н >, у место тога можемо приступити говору о стварима, које по својој природи могу да буду кретне, али које при свем том енглеско казнено право не увршћује у ред ствари способних да буду предметом крађе. (НАСТАВИЋЕ СЕ).

Ј ) Вегпег, реч књига чтр. 308. О р р е п ћ о Г Ј', реч. кљига -32д. ШИе, Соае рбпа!, књига 5. од 1 г52 год. стр. 25—47.