Бранич

број 4.

б р а н и ч.

157

исто је тако битно, као и питање о самом казненом систему. Добро уређени рад олакшава у многоме дисциплину и одржавање доброга реда у заводу. Радови код нас нису за ове три године ноказали никакав особени напредак. Радионице које су већ раније постејале, одржаване су н диље. Од заната рађени су : коларски, качарски, ковачки, браварски, столарски, дракслерски, кројачка. Сем тога осуђеници су радили и зидарске и дрводељске послове, а младолетници, још и вештачки дрворез. Никакав пов занат није за ово време уведен. Поред радова у упутрашњости завода, осуђеници су највећим делом употребљавани на врло разнолике спољне радове, државне и ошптинске. Велики део бавио се земљорадом. У 1885 години радили су осуђеници београдског завода у Топчидеру, на тесању камених коцака за калдрму београдску. Занатлијски послови у казненим заводима прилични су, но они би се могли боље уредити. 0 томе ће даље изнети врло практичзп предлог г. Емила ТауФера, директора лепоглавске ансане. Но што јо у овом погледу сваке хвале доетојно, како односно вештачкс израђевине, так) и односно самог поучавања осуђеника, то је воћарница топчидерска и женска радиопииа у Пожаверцу. Ја ћу само навести шта о томе вели г. ТауФер : „Стручњаку као и сваком пријатељу човечанства, вели г. ТауФер, пријатно је кад може да наиомене две светле стране. Ове су у лепој и поучној башти, и воћарској култури у Тоичидору, где све раде осуђеници, као и у женским радовима у Пожаревцу. Воћарска школа у Топчидеру у примерном је реду. Она је тако вештачки уређена, какве нема ни у једном казненом заводу европском. Теориска и нрактична настава рационална је. Осуђеници знају не само све врсте калемљења дивљака, већ знају одговорити и на питања о болестима воћака. Воља, и љубав за послом влада у овој врсти рада. Материјални успех оиисује се као врло повољан. „Није мање привлачан женски рад у Пожаревцу. 20 жена баве се шавом белог рубља, штаковањем, ткањем нлатна и ћилима. Истина је да су разбоји и овде примитивни, но опет, едукаторна вредаост обучавања жена финијим ручним радовима, — заслуга надзорнице заводске, не треба да остане не оцењена заслужно. Штета да се ова благедат простире само на један малени број осуђеница.*) Није могуће тачно израчунати колика је била иривреда од осуђеничких радова, јер осуђеницима не припада никаква накнада кад раде какав државни посао. Мећу тим осуђеници пајвише раде др*> ВоћЈршшу топчидерс«у лредио је и осу !)вни-:е овоме послу пцччв» г. Иван Протић; надзорницз у Пожаревцу је гђа Шречдмвићкз.