Бранич

БРОЈ 6.

В Р А Н И Ч.

211

звати осим других начела, и на начело које је положио пропис §. 191. нашега грађ. закона, т. ј. на правну целину код вигие стеари, скоичаних иод једним пменом. Г. Гершић у својој расправи нијенигде одлучно изразио миеао, да ли под појам збирних или колективних ствари могу спада т и у извес ш ш случајима, као шт о је овај Ј»> ји Ј а наведох, и непокретне ствари, или с амо покретне. Он је само у примедби једној (на стр. 177 Бранича) у пратко казао, да ,,на колективној ствари може бити и хиаотеча." Оно истина обично је, да покретне ствари бивају збирне или колективне, али ио моме схватању то исто мо же да буд е и код ства рн иепокретних, нарочито онде, где се по самом закон.у или по опредељењу господара неке неиокрет не с твари, . овој прилажу и иокретне ст вари и добија ју на зив непокретних ствари, и где на тај начин све те ст вари у скупу сачиња вају једну цел ину. Ја мислим да је у овом погледу расправа г. Герпшћа непотпуна, и користећи се његовом добротом (да ће радо иримити сваку исправку), молио бих га, да згодном приликом допуни његову расправу и објасни, да ли у извесним случајима и непокретне ствари могу спадати у категорију колективних ствари, или да ли бар оне могу сачињавати једну правну целину, или не могу. Што се мене лично тиче, ја остајем при томе, да §. 191 . нашега грађ. законика, овако како сада гласи, има ве лико? значења . и да га н е само не трсба ук идати , него га треба оста ви ти и даље у жи воту, са иеком можда незнатиом изменом, која би давала јаснији опредељај о иравној целиг-и више ствари, које су међу собом скопчане; јер помоћу њега могу се многи заплети у правним односима правилно расправити, као што сам то горе у примерима показао. Шта више, и кад не би у закону таквога опредељаја било, ја бих саветовао. д а се он иостави. без призрења на то. ла ли он олговара дапашњ им^Дор ијским погледима. јер би он извесно одговар«.о потреби живота и саобраћаја у друштву, потреби развитка економног и индустријског, најзад и потреби самога њиховог кредита. А кад се нађе, да тим потребама одговара, онда ће без сумње и сама правна теорија то благословити.

II. Ј. Савпћ.