Бранич

218

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 6-

Кад се читава организација хришћааског брака упоредп са данашњим грађанским браком, онда ће се тек вадети, да између љих нема готов ) ннкакве друге разлике, сем у називу. Истина, у организацији хришћанског брака иуа неколико тачака које се могу критиковати, алл то не може бити никакав разл г, са кога се Хришћанству може одрећи огромна заслуга. Кад се узме на ум оно време, у коме се Хришћанство цојавило, онда се не може снорити, да је оно у овом ногледу и сувнше урадило. Од њега се впје на могло захтевати, да изнова преобр43п читав свет, и да за час искорени и понивдти све оне иредрасуде и заблуде, које су се на неколако векова раније појавиле. Оно је морало водити рачуна и о овоме стању и ирнликама, које су владале у тадашњем друштву. Кад се све то узме на ум, па се зампсле још и оне хрдне препоне, које су савлађиване крвљу п пожртвовањем, оада му сз не сме нп најмаље иребацити, што је задржало две заблуде прп организацајп брака, које још иданастрају. Ако ама места ма каквом нребац шању, оно се може однети само на данашња век, који те заблуде још и данас трпи, а ни!<ако иа Хрпшћанство. Те су две заблуде погрешно разумевање брачне цели и женска неједнакост и потчињеност у браку. Разлика у нолу, то је прва и најглавнија основа за брачпу заје шицу. То је људе још вајкада навело да сматрају брак као установу за одржање људске Феле. 1 ) Тако мишљеље влада не само код богословг, него и код некпх данашњнх законодавзтава 2 ) Тако је посматрање узрок, што је Франиускп правник Потје унао у велику погрешку, те признаје м\жу право по комо може захтевата зздовољење природног нагона, а жени намеће обвезу , по којој се увек мора одазивати оваким захтевпма свога мужз. 3 ) ') „II благомоБи их Бог и рече пм Бог: рађајте се и множите се и напуннтевем.Ђу и владајте њом'*... . Св. Иисмо I. 28. -) Вид. Вг. Јоћ. ГпеЛпсћ КШег л^оп 8ећиНе: Бећгђпсћ (Кз каћоНзсћеп К1гсћепгесћ18. Стр- 130. „Прва и најглавнија цел брака јесге умножавање рода худског, зарад прослављаља вмена Сожијег " вид. Номоканон о браку стр. 12. „1п (1ет ЕћегеНга§е егИагеп г«'е1 Регзопеп тегзсМеЛспеп ОеасШесМев §е8е4гта8м§ јћгеп \Л"П1еп, т ипгегггеппНсћег СететзсћаЛ хп 1ећеп, К1 п с! е г ги 2 е и § е п, 81е ги еггЈећен, ипс! 81сћ де§еп8еЦј§еп Ве1з1апс1 ги Је^а^еп" § аусар, грађ. зак„ 3 ) РоЉЈег. (. оп1га! с!е тапа§е. Св. I. стр. 30. 1ттапие1 Кап1а Кесћ181е11ге, ТпдепсИећге ипс! Ег2Јећип^з1ећге Стр. 90. „1)1е Еће 181 с1;е УегћшДив^г, 2ие1ег Регвоиеп уегзсћјес^епен Се8сћ1есћ1з гит ^ећепзшеп&еп \уесћ8е18еШ§еп БезКг Шгег СевсћксћгвеЈеешзећаЛеп."