Бранич

БРОЈ б.

Б I А Н И Ч.

219

Да је овако посматрање са свим погрешно, најбоље се видп отуд, што присталице тога мишљења нису могли остати до краја доследне. Где су пашли пајјаче доказе да су на погрешном путу, где су напшли на највеће сметње које нису могли уклонити, они су на томе месту хладнокрвно наиуштала свој иравац, мпрно обишли тешкоће које су им сметале, па опет наставнлп пут којим су иошли. На онај прекнд. нису се ни мало обзирали. Узели су, да ,је ирва и најглавнија брачна цел рађање деце, али кад су видели, да је пло1)ење Физполбшка појава, која ни мало не зависи од људске воље, онн су опет за то остали при своме првашњем мпшљењу. Да су доследнп, требали су да забране ступање у брак онима, који су неспособни за нлој^ сн.е, требали су да дозволе развод брака оеда, кад је ма која страна неплодна. Они сматрају да је цел браку пдођење. алп ако су бракови неилодни, опи се на то и не обзпру. Цел је истина нромашееа, али се онп на то и не обзиру. II ако је брак неплодан, он се само за то не може развестп Овај иоступак правдају тиме, што плођењу иредходи други акт, у коме лежи могућност за одржање Феле. Онима којп немају те могућности, који су неспособни за вршење брачних дужности, није дозвољено да ступе у брак него су осуђенп на вечиту усамљеногт, целабат. У томе налазе довољно јемство да је брачна цел оснгурана, п да се неће осујетити. Ни овде нису осталп доследии. Неспособннма не.дозво љавају ступање у брак. Али, ако после закљученог брака ма која страна постапе неспособн! за вршење брачнпх дужности, они не дозвољавају да се брак разведе. Неспособност је само брачна препопа и ништа више. Ако постапе за време брака, она није никакав узрок са кога се брак може развести. Природа људска тако је разнолика, да се не може увек нодвести под сталне математичке Формуле. За то ову брачну цел, која преставља унутарњу страну брака, нпје ни требало регулисатп писанам законима. Наређења позитивних закона, ту су са свим немоћна. 1 ) Оно што не зависн од људске воље, не може се ни регуласати писанпм законима, јер се никад х ) „Јер има ушкопљеника који су ее тако родили из утробе материне а има ушко( љеника које су љуш ушкопилп; а ина ушкопљеника којп су сами себе ушкопилп царства рали небескогд. Ко може примит^, н _ ка прими"- Св. Матија. XIX. 12.