Бранич

226

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 6.

по непознавању личности или и намерно, узму за присутне и онаква лица, која по њиховом познавању, у општини, не заслужују ово поверење. „ На против, да је правилније ово тумачење Апелационог Суд а, то се објасњава и старим текстом §. 28. крив. пост. од 10. Априда 1865. год. кад је било наре1>ено, да у вароши општине изберу гра ^Зђане, који ће прис.уствовати, а у с & вским општинама. тга, полицијска власт узима по два лица, која местникмет одреци\ дакле ни онда није дозвољено било полидиј ском исљеднику ^ да произво љ но узима. пр исутна лица, но коЈа кме т одре ди^ Међутим у садање.м §. 28. та. јр. Ј шаст од кмета пренета на одбор општински, па је казано: да од бо р и у сеоским ошп типама назначи лица^ којаће моћи дабуду при сутници. ,,По изложеноме, Апелациони Суд сматра, да у овоме делу казивање оптуженога код полицијске власти учињено пред лицима И. и Ђ., који нису од стране општине за присутнике изабрати, нема о вих услова из §. 225. крив. пост. него да^ казивање његово пред свивд- свелопима важи само као један бл ижи основ иодозрења из т. пост. као што је то пресудом Апелационог Суда оцењено ; зато се сада поново не може да упушта у расматрање и оцену по горњим примедбама оделења." Из ових побудаостао јеАпелациони Суд при својој пресуди. Касационг Суд у евојој општој седници П.Децембра 1886 год. Бр. 4017 нађе, да су ови противразлози Апелационог Суда закону саобразни.*) Саопштио Мнлан Дамјановп^.

Л1 е 1 к.

7БИЈСТБ0 ЛДВОКАТЛ БЕРНЕЈА. (НАСТАВАК.) II. Чудан је и жалостан роман модернога живота, што се догађа у кући адвоката Бернеја у Анверу. Да га је песник измислио, не би могао издржати озбиљну критику и сматрао би се као невероватан. Писац мора заиста истинитије да мотивује, него што је то потребно *) Услед ове одлуке Каеациони је Суд ствар о у гредставио и г. Министру Правде с молбом ва потребно наређење, да се полицијеке власти упуте, да у будуће испите чине само у нрисуству ивабраних лииа за ову цел, а никако и у прпсуству других лица, пначе, прела горњем решељу Касап. Суда рад Пи аихов бго свагда ништав, те би се на тај начин многи крпвцп, који код полиције признају, код суд1 ползо али наређењем §. 28. т. 2. крив. п. те тако би своје прианање за нпштаво оглашавала и испод казне ее извлачили.