Бранич

14*

БР0.1 6.

Б Р А Н И Ч.

203

До овога, внше или маље ограецченог учешћа у државном закоиодавству, поједини су народи долазили тешком муком, патњама,па често п крвавим борбама са браниодпма апсолутизма и апсолутних монархија. Борбе ове нису још завршене. Поједини народи имају много да раде и да се боре, те да своје политичке слободе потпуно остваре и ујемче — да дођу да потпуног учешћа у законодавству, као битног услова за љпхов опстаиак а свестраии развитак. Траговн ове народне уставие тежљен борбе опажају се н у развоју државног живота српског народа од најстаријпх времена на до данас; ову тежљу и борбу народа срнског н љегових првака и великаша, видимо, како у прво време његовог државног живота, нре његове нропастп на Косову, тако и одмах после љегове борбе за ослобођење од турског јарма скоро у самом зачетку његовог новог државног живота. Ова тежња и борба српског народа управљена је била на то, да своје учешће у законодавству и у важнијим државним пословама осзгура, како нрема својим власницима и великашпма, тако и ирема држввним ноглаварнма, радећи час протпву првпх у савезу са државним ноглаварима, а час нротиву државних ноглавара у савезу са својим првацима и власницима. 4 На трагове ове тежње и борбе српског народа наилазимо још у прво историјско доба његовог народног живота. Претставнпци и носиоци ове тежње и борбе српског народа у то време, били су, према тадашњој сталежној ор • ганизацији друштва, његови световни и црквени великаши и старешине: велики и мали властели, кнезови, велможе, бољари, властелини и више и ниже свештенство и духовенство. Ови дрнгавни и народни великаши и старешине, имали су, ио Душановом законику и другим сноменицима и владалачким повељама, учешћа у вршењу законодавства, које је између њих и државних поглавара: жупана, краљева и царева, било подељено тако, да државни поглавари нису тада са^ српском државом неограничено владали. И сам законик цара Душана — овај дичви споменик вишег ступња развитка тадањег иравног, иривредног, интелектуалног и државног живо'.а сраског народа —изданје био у „иравославном сабору^ први пут на дан „вознесенија господњег" 12. М-ја 1349. а други нут 1354. годнне.