Бранич

250

Г, I' А П П Ч.

БРОЈ 7.

по себи изазваза певажност уговора; и што то сапзволење не веже у овом случају ортапе узрок је, што не достају пеке друге законсгее Формалности. Даље, како је другитво веко време поетојало и Злто сао^ражавало се нр нисима друштвеног уговора, то је природно, да се и ортачки односи уреде саобразно том уговору друштва а не по некпм измашљеним нравилима о Фактичком ортаклуку. У осталом и овде ће дела господарити над нишгавом погодбом у том смислу, што се пре свега мора испигати, како су се ствари у истини догодиле Условн из угозора. којл се дотле пису применил , неће имат : никакве обвезне силе, а пи ортацп не могу се нагопити да доцније испуњавају услове у говора, који је оглашеа за неважећ. Алп у свпма тачкама. у којима је по уговору рађеео, овај треба да бу 7 де оснона прп уређењу интереса између ортаг.а. Само ако би у уговору било наређења, која су противна закону, онда се на њих неће обра• ћати пажњ«. прп део г и ортачкој На реду је да се заппта: да л-1 су прописи о објави такве природе, да улазе у ред пропиеа који се тичу јавног поредка и према томе да ли се неважност, која може произаћи из пеиосматрања прописа о обзнанн, мсже одклонити услед драговољног пристанка од стране заинтереспраних страна? Једни миеле, да се строгост закона треба распрострети и мимо граница, и у прописаној неважности гледати неважност јавног поредка, која се никад не може одклонити. Други су мишљења, да се ова певажност ве може о Iклонптп, јер као што смо раније видели, она је усвојена у ј>вном интересу. Ниј ± реч о ништавосги друштва, усвојеној у интересу ортаке, већ напротив нротив ортака, и да ба се казнили за њихову немарност. Следствено томе ортаци не могу њпховом радњом одузети нрава, која је закон нризнао трећим лицима. Кад иззесно лице, које по закону има права захтевати, да се друштво огласи за неважеће, то захтева, суд је дужан, кад се увери, да прописи о обзнани нису испуњени, огласити друштво за неважећс. Суд не може дозволити доказ да су трећа лица знала да постоји друштво, п ако уговор није објављен. Ово за то, што је законодавац са прописима о објави друштва, имао за цел нарочито да спрећи - сххор_ о_томе, да ла су трећа лица знала и иначе да друштво постоји. Сам тај Факт— што уговор нде објављен, на