Бранич

БРОЈ 7.

Б Р А Н И Ч.

251

нач н у закопу ирописае, говори за то, да трећа лица ни у знала 1-а уговор ортаклука. Исто так обрнуто, кад су испуњени свн прописи о обзнани, постоји закона нредностдвка, да су трећа лнца знала за уговор ортаклука. Шта ће бити, ако ортаци нис/ одмах у почетку друштва објавили уговор, ео тек пошто је друштво неко време ра ило ? У таквом елучају она лица, која су имала посла са друштвом, пошто је уговор накнадно објављен, немајуправа позивати се на неважење уговора, пошто су за исти могли сазнати. Напротив, ранији новерноци имају нраво захтеватп, да се уговор огласи за неважећ услед необјаве. То исто важи за ортаке, јер се они не могу жалити на несигуран положај, кад нема поверилаца који би имали права тражити да се друштво огласи за неважеће. Најзад, покренуто је још н ово нитање : да ли се може отв мрити стециште над друштвом, које није објавизо пзвод уговора, саобразно закону? Париски суд решио је, да се не може отворити стецкште над таквим друштвом, јер оно нпје морално лице, већ само лично над сваквм ортаком. Неки нисци налазе да је то у опреци са духом закопа. Друшгво постоји све дотле као друштво, докле заинтересирана лица не затраже, да се огласи за неважеће, а ортаци не могу се позивати на неважање друштва, да не би дошло под стециште, јер то би значнло, да се ортаци позивају на неважење друштва противу трећнх лица, а то закон изречно забрањује. Али, ако су лични повериоцп ортака захтевали, да се друштво оглаеи за неважеће услед неиспунења прописа о обзнани, а повериоци друштва траже да се отвори стециште над друштвом, — онда, како су лични повериоци трећа лица, то нљају права позивати се на неважност, и суд ако нађе да је тврђење основано, огласиће друштво за неважеће. У овом случају не може се нп стецпште над друштвом отворити, пошто друштво као друштво више не ностоји.