Бранич

БРОЈ 7.

В Р А Н Н Ч.

255

било могуће у њима нребиватг. Оне принудише Јулију да прима Армана нри земљи, јер су тамо могле боље гледати кроз кључаоницу. Тако је Једна тврдила, како је видела, да је Јулија придеиула Арману ружицу на капут, а једна Фламандкиња опет, која не знађаше ни речице Француски, вели, да је разумела речи „шон ап2 ;е, и те су јој то у кујни после превели. Најгоре је ири свему томе било то, што Бернеј није хгео зак;,онити Јули у од злобе и нискости оваквих неваљалица. Доказано је, да је под брачн.:п кровом бар саједном, ако не са више љих си* барица имао кажњиве односа. Шта више он се под изговором, да му је спаваћа суба пуна гадежа, иселио из своје собе и наместио свој кревет у једној собици под кровом, која је била до коморе девојчине. Може се мислити, да је такво понашање морало ражљутити горду нарав његове жене. Девојка, која са адвокату тако ванредно допала, била је врло лепа али и врло безобразна, частољубива и— што опо реч — била је и на ситу и на решету, те се одавала бсзумним надама. Јулија Раскарт — то беше њено име — уобразила се сасвим озбиљно, да ће ју Бернеј узети за жену. Од Бернеја — на коме ћемо наћи још једно особито својство, на име то, да својима млађима, као да су му најбоље пријатељице, искаже све што му је па срцу и да их извести о најинтимнајим односима са својом женом, — од Бернеја дакле дознаје Раскартова, како стоје у кући ствари. Она је знала да је већ више пута говорено о разводу брака и да Бернеј само с тога не пристајаше на тс», што се бојао да ће му сииа узети. Њој је било дакле стало до тога, да дође до развода, при коме би жена била крива страна, а дете остало оцу. Опа се с тога трудила, да Бернеја утврди у веровању, да је Арман љубазник госпође Бернејеве. Док је госпођа Бернејева са сином употребљавала бање у Спаа, дотле се утврђиваше Раскортова све више кпо госпођа у кући. Поред ње служила је у кући као девојка за дете још нека Амалија Пфистер из Швзјцарске. Она је бкла сестра Марије ПФистерове, која је такође у кући Бернејевој дуже времена код детета била, а затим се удала за неког Дра Кубоша. Појава обе ове сестре, са којима су браниоци најнемилосрдније поступали, производи непријатан утисак. Амалија Пфистерова, младо створење од двадееет година врло скромнога ума а досга лабавих појмова и раскалашне нарави, брзо се удружује са Раскартовом, која јој је умно врло надмоћна. Госпођа Бернејева вратила се са сином ц Амалијом ПФастеровом 8. Септембра из Спаа, и врло је непријатно била дирнута ауторитетом и господарским тоном Раскартове. Бернеј се опет по-