Бранич

БРОЈ 8.

Б Р А Н И Ч.

277

ако би се успело, да се сви законодавци одлуче, да усвоје у овом иредмету једнообразиа нравила. Ово није немогуће остварити. Већ су многа нитања од општег значаја једнообразно уређена уговорима између појединих влада. Да споменемо само питање о поштанској коресподенцији, поштанским накетима, новцу, о заштити индустријске свгдине. Но са гледишта чисто приватнога права има још много да се уради. Белгијска влада, осетив и сама ову потребу, одлучила је да сазове 1885. год. у Антверпену међународни конгрес за трговачко право. Она се оообено удесном приликом иослужила што је у то доба била у Антвериену светска изложба. Конгресу је задатакбио, да проучи средства која се имају употребити, да се уједини трговачко законодавство, у онпма од својих грана, на којима би уједиљење изгледало да се најлакше може остварити. Прогоам конгреса односио се на поморско право и на меницу. По томе се конгрес у своме раду поделио у две секције. За нас је од значаја рад секције о меници, и тај овде у изводу саопштавамо. Пре но што се конгрес имао састати, белгијска влада саставила је комисију својих стручњака, која је имала све да спремп. За меницу и друге трговачке еФекте компсија је спремила нарочити пројект општег закона. У нројекту закона било је 57 чланака. Одма у самоме почетку дискусије о овоме пројекту закона, изражена је Формалпо намера, да се сиреми закон — тип, онакав какав би се, ио својој сопственој вредности, могао наметати разним парламентима, и тако постати општи закон. Главније црте дебате и општа начела, која је секција за меницу усвојила, извео је г. Даген на следећи начин. 1. 0 ирироди менице и о иравима, која и* менице истичу, ностоје две теорије: Француска и германска. Прва полази од ове поставке: да је менаца знак остварења меничног уговора, т. ј. уговора између два лица, од којих се једно обвезује да другом лицу достави одређену суму у месту другом — не оном где се обећање чани. Меница предпоставЈва да је издавач поверилац трасатов онога дана, кад је меница издана, илп да ће му о року бити поверилац; она служи да пренесе на ремитента нрава која има први спрам другога; она садржава неку врсту упутнице на суму коју дугује трасат, на оао што се зове провизија, а пренос има за дејство да пренесе постеиепо сву