Бранич

278

Б Р А Н И Ч

ВРОЈ 8.

упутницу на разне доносноце, у чију је корист пзвршен. Они стунају у права првобитнога повериоца, идобијају првенствеао право па дугујућу се суму, која им се уступа. Отуд изда зи да ако трасант падне иод стециште, док меница цпркулише, провизија се иставља изван масе, и искључно је иамењега да ее исплати доносилац. Сасвим је другче немачко схватање о меници. Нпкако се не јавља мисао о неком раније постојећем меннчном уговору. Меннца је у исти мах лнструмент уговора и узрок обвезе; она вреди сама по себи п због подписа, којл су на њој означени. Ствара се нека врста угокора 1Шеп8, н то стварање врши се без пкаква уилива обвеза, које могу постојати за трасанта и трасата. — Трасант даје на писмено трасату наредбу да плати тога датума, неку одређену суму, и ншпта више; он не јемчп ремитенту да њему трасат дугује означену суму, ни да ће му је о року дуговатп, он само јемчи да ће се плаћање тачно извршити. Ремитснт нема да се брине о томе, да ли је или да ли ће трасант бити поверилац трасатов. Обвеза је створена самом меницом и она је независна од правних одвоса , к< ји могу постојатп ><змећу онога , којп иушта меницу у саобраћај и < пога , ко.ји треба да то исплати. Бише је последпца из овога начела изведено : т^ко нрво , да предаја мепице не нреносн на доносиоца никакво нраво на суме , које може дуговати трасат трасанту , тако да је овај увек слободан да њима по својој вољи располаже; другкм речима, ако пров зија постоји, она није нарочито намењека доноспопу п остаје у имовини трасантовој. Друго, ношто је меница чнст и прост налог плаћања, наиомена на писмену: вредност примљена, нема више смиела. Најзад, пошто издавање писмена не одговара неком меничном уговору предаја из једног места у друго. није више један од битних услова за важност менице. Имајући да се изрази за један од ових , конгрес је усвојио мешовити систем. Данас меница у великој мери служи операцијама кредита- Трасант, издајући м«ницу често мање има у виду покривање меничном сумом које треба да се изврши, него ли могућност, да есконтујући, одмах прими исплату онога што му се после неког рока дугује. Следствено не изгледа више да меница треба иоглавито да служи за наплату тражбина на удаљена места, па за то је природно да се у извесној мери да задовољење онима, који би желели да од ње начине неку врсту папирног новца. Тако