Бранич

БРОЈ 8.

Б Р А Н И Ч.

283

II тзњу, ћс свакојако томе допринети, да се питање што свестраније претресе, објасни и пречисти. Радо дакле пристајем да са г. Пантом још ГЈОЈу ироговорим о зб п рним стварилха и о значењу § 191. грађ. законика. Но морам одмах у напред напоменути, да ја нећу моћи да будем онако „врло кратак", као што је био г. Савић, него ћу и против своје воље морати да будем опширнији, јер кад човек има посла саприлично побрканим, неразбистреним појмовима и схватањима. онда се то не може тако .у кратко ' разбистрити и на своју меру свесги. Кз поменутих примедаба г. Пантиних ја сам пре свега увидео, да се нас двојкца у нитању о збирвим стварима и о значењу §-а 191. на жалост никако не можемо споразумети, јер је оно што је мој иоштовани иријатељ казао о тим стварима ио томе парагра®у тако дијаметрално противно моме схватању, да између мога и његовог схва тања нема никакве доиирне тачкс, где би смо се могли срести и сложити, него ту само једн) од та два схватања може стојати и бити правилно, а оно друго онда свакојако мора бити погрешно и пасти. Е сад које је ехватање правилно а ^оје погрешно , то ће оценити непристрасни стручно образовани читаоци, а нас двојица, ја и г. Савић, дужни смо само да што тачније изнесемо разлоге , којп су нас нри схватању и разумевању поменутог питања руководили. Пошто је г. Панта своје разлоге изнео, то је сад опет на мене ред. Ја сам у својој расправи „о збирним стварима" трудио се да докажем како §. 191. грађ. зак. нема значења, а г. Савић папротив тврди да он ума значења и то тако јакога значења , да би га ваљало уметути у законик и кад га не би у њему било. Зар то није сасвим отсечна разлика у мишљењу ? Одиста, ја се са свим слажем са г. Савићем да то „није маленкост", кад један каже да неки §. нема значења, а други каже да он има још те како великош значењл ; тиме је овај други ономе првоме у самој ствари ово казао: „Ви, госпо' дине, доказујући како тај §. нема значења, потпуно погрешно схватате ствар и унраво сте говорили о нечем, што нисте разумели, и тако онда и сами ћете увидети, да сте са целим вашим дугим доказивањем и разлагањем — млатили празну сламу". А да сам доиста са целим својим доказивањем и разлагањем млатио празну сламу, о томе сам на овоју жалост могао да се уверим још и из онога што даље вели г. Савић : „Шта је законодавац хтео овим §-ом јт. ј. §-ом 191). да определи, да ли збирне ствар и или само једну пра вну целин у ; и агсо је хтео збирне да ли је у ту категорију ставио само покретне или још и неиокретне ствари ?" И најзад вели мој цењени пријатељ: „По моме ми шљењу зак онодавап оваквим прописом '§. 191. није ништа лруго хтео да каже, него п росто д а ладс једаи јасан опреде љај о иравној целииж " и т. д. Дакле ја у нарочитој и то доета дугој расправи