Бранич

г.рој 8

в р а н и ч.

285

скраћен и осакаћен извод и превод аустријскога грађ. законика, о томе ваљда не сумња ни г. Панта Савић — или он можда и о томе сумња? И тако је дакле наш §. 191. нешто скраћен превод §-а 302. аустр. грађ. зак. који гласи: „Скуп више посебних ствари, које се обичавају сматрати као једна ствар и знаменовати пменом ааједничким , чини једну укупну ствар и сматра се као цјелост" (Превод др. Деренчина в. Титас, II. стр. 27.). А у наслову (рубрици) тога § а аустр. грађ. зак. стоји: „Севатт^асће (ишуелзНав гегит)", а то значи абирна ствар. Аустријски је дакле зачонодавац изречно казао, о чему у томе §-у говорн, шта хоће да определи, а наш је законодавац то од њега преписао и то исто хтео. Још пре тридесет и шест година то је знао и казао пок. МатиД, у своме објашњењу грађ. зак. стр. 287. а сад од једав пут долази један српски правник па проналази, да се у §-у 191. управо и не говоргс о збирним стварима , него да је ту само реч о некој ,,правној целини". Но и да нема свега тога, што сам навео, да баш и не знамо оригинал и порекло нашега законско^а опредељаја, ипак би већ по самоме склопу његовом морало бити свакоме правнику јасно и несумњиво, шта он хоће и о чему говори. То што стоји у §-у 191. или бар шта је законодавац хтео да определи у њему (мало неспретно), то није нашем законодавцу пало с неба нити је он то први пронашао и измислио, него то је један појам, који је данашње правништво наследило од својих старих учитеља, од Римљана, па је он из римскога, права прешао у правну теорију новога века и у данашње законике. Римски су правници већ опредељивали „согрога р1ига 8о1и<;а, 8ес1 ип1 пошгпг вићјес1;а, уе1и11 рорићхБ, 1е§-Јо, §гех" (1. 30. рг. В1§'. с1е ивигр. 41. 3). Дакле „више ствари (тела) одвојених, али једним именом обухваћених" и т. д. Сасвим би већ банално и сувишно било, још и даље доказивЛти нешто, гато је у данашњој јуриспруденцији тако познато и признато. А сад да се зауставим мало на томе, како г. Савић покушава да на свој начин објасни и протумачи смисао §-а 191. И ако по његовимвећ наведеним речима изгледп , као да према његовоме разумевању тај §. и не говори о збирним стварима него само о тој његовој толико већ потрзаној „правној целини", ипак се он после тога опет враћа ва збирне ствари и покреће питање „да ли под појам збирних или колективних ствари могу сиадати у извесним случајима.... и неаокретне ствари или само покретне?". Вели, како се ја у својој расправи о томе питању нигде нисам одлучно изразио и најзад сам то питање решава овако: „Оно истина обично је, да покретне ствари бивају збирне или колективне, али по моме схватању то исто може да буде и код ствари неиокретних и т. д." Кад би неко каквоме јевропскоме правнику озбиљно доказивао, како је видео да корљача лети, он се мислим не