Бранич

290

Б Р А П И Ч,

Код старих народа, право је са. свим зависило од вере. Прпватпо нравне усгапове блле су пзмешане н тесно спојене са в јтоз аконским. Код Персијапаца, Индијанаца, Евреја, Грка, Рпмљана п Гала, закони су били у светим књигама, или релнгијозннм нредањима. Нарочитоје код Римљана у најстари;е време закон био само једаа део религије. У њиховим законвма налазе се наређења о молитвама, о религијозним обредима и о ириватном праву. Нарећења о својпни и праву наслеђа, нзмешаеа су са нјгописима о жртвама и погребу. Најстарији рпмски закони Ке^ез ге§тае били су нрописави п за верозанске обреде, и за остале одношаје у приватно-правнсм живиту. У закону од XII таблица, такође се натазе правнла о верозаконским обредима. У Р- му, нзмеђу вере и ирава, није постојала никаква разлика. Докчз је о томе одредба о нровознанству, која се налази у Јустиннјановим институцијама : ,,Јип8ргш1епМа ев1: (11V1 п а г и ш а(:<|ие ћишапагиш гегиш по1:Ша - . ЈпеЈ:. I. 1. Отуд се видп и то, за што је у Риму владало мишљење да нико не може бити ваљан првосвећеник, ако не зна право, ') и обратно, да нико не може знати право, ако не познаје религију. Првосвећеницп били су дуго време једини иравници. Пошто је готово сваки акт у приватном животу, стајао у вези са религијпм, све је и зависило о х одлука свећеника, који су били надлежни за мноштво снорова Они су решавали сва интања о праву, верозакону, браку п разводу. Тестаментом се квари онај ред, којп је вера одредила за пренос имања. За то је у почетку понтиф требао ца одобри тестаменат. Вера је сбележила граннце свакој баштинп, за то је ирвосвећеник расправљао и спорове о границама 2 ). Право је било то нсто што и вера. Једни исти људи, билн су у исти мах и првосвећеници и правници. Стари народи веровалп с.у, да су законе добпли од Бога, а не да су их људп паписали. За то су их п ноштовали као светпњу. Држали су да је закон то исто што и молптва, која је божан тву само онда угодна . кад се верно , од речи до речи, изговори. Код њих је текст био све и СЕа. Закон пе вреди због моралног нринципа, к<|ји је у њему изложеп, него због оних речи, које су употребљене.

') „Роп1Шсет петјпет ђоппт еие пјм (ци јиз муИе содпозсН".

2 ) Та с.1с анН^ие. Ки81о1 Је Сои1ап§е8 стр. 219.