Бранич

БРОЈ 7.

Б Р А Н И Ч.

291

Право се није могло одвајати од извесних верозаконских речи. Уговор се није могао закључити ма којнм начином, него су уговорачи требали да изговоре законом прописанс речи. Ако се те речи не изговоре, онда нема уговора *). ЈБуди су сматрали да их не веже идеја о иравди, него она религијозна Формула, која ствара правну везу. Где нема те Формуле, нема ни права. Брањење и доказивање свога права на суду, дааас је приватна ствар, која ни мало не зависи о! вере. Код старпх Рпмљана било је са свим друкчије, јер код њих је право вера, закон светиња, о правда скуп обреда. Судска процедура Бе§е§ асИопев имала је верозаконски карактер 2 ) Парнпчар је могао добитп спор само онда, ако гачно изговорп спелану Формулу, коју је закон прописао. Ако место једне речи употреби другу, иовредио је занон п губи спор 3 ). Са истих разлога и брак је у почетку сматрап као верозаконски акт. Али тај верозаконски брак ностајао је само за римске племићеГ^ТГлебејци нису јуогли да га закључе. Брачна вега код Плебејаца, била је основана само иа уговору — ти1;ии8 сопеепаиб. — Ту није тражена нпкаква, ни приватно правнаЈ ни верозаконска Формалност. Патрицији, нису признавали такав брак, јер но њиховом мишљењу, мужевљева и очпнска власт, могу се добити само верозаконском свечаношћу, којом се жена уводи у веру евога мужа. Плебејци нису могли имати ту власт, јер нису пмали ни претке, ни ону домаћу веру, коју су римски племићч толпко обожавали. Закон им није иризнавао Фамилију. За њих приватно нраво иије иостојало. Овако стање пије дуго трајало. Плебејци су пронашли једно ср^ство, које је имало оне исте последице, као и верозаконскп брак. Они су прибегли привидној куповини. Муж је привидно куповао жену — соегарНо — и тада је она сматрана у праву као саставан део његове имовине, онако исто, као да је извршен и религијозни обред. П >сле прпва-

х ) Јпа(:. III, 15, 1. „При зак.т.учењу обвеча , некада су употребл>авани слв' дећп изразп : Одговораш ? Одговарам. О^ећаваш? Обекавам Дајега ? Даћу. Учини'ћеш? Учинићу. Да ли је уговор на латинском, грчком или макомјезику, евеј®дно је, само ако га уговорачи ра^уму Шта више, два Грка, могу 8 акл>учит и ову обвезу на лативском".

2 , нарочито асНо »асгашепИ.

Гај прича, да је један тужио свога суседа 8а то што му је посекао впноград. Спор је иагубио јер је казао л о з а а требао је да каже д р в о као што ,је прописано у закону XII таблица. башз. Јпз4. IV. 11. Пгои гошаш. Е. ВнНег РаНће. сгр. 501.