Бранич

292

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 8.

дне куповине, дошла је употреба — пвив — која је између мужа п жепе утврђивала онаке исте правпе везе, као и куповина, и верозаконска свечаност. Тај брак плебејаца, најпосле је превладао и у обпчајима и у нраву ») У последње време, римско је право сматрало брак као ириватан акт 2 ), без обзира на оне верозаконске свечаности које су биле уобичајене 3 ). И ако је хришћанство од своје стране огласило брак као свету тајну, римски владаоци придржавали су се гледишта римских правника. Религијозно посматрање није им сметало да брак регулишу писанам законима. Јустинијан је огласио сроство као брачну препону. Теодосије и Аркадије забранили су брак између хрпшћана и Евреја 4 ). Црква се ннје противила оваком мешању световне власти у религијозне ствари, нити је у томе опажала ма какав напад на своје право него је и сама те законе усвојила, од којих је доцније постало каноничко право. Сем тога , Јустинијан је био хришћанин, али он нигде не каже да је брак света тајна , која треба да се закључи по верским обредима и пред црквевим органима. На против, он на једном месту вели, да брак има своју основу у природном праву. „Ји§ паШга1е е§1; диос1 паћгга ошта аштаНа с1осш1.... Шпс <1е8сепа11: тапз аЦие Гепппае сопјипсНо, (^иага П08 ша1птотит арреПатиа*. (Јпв!. I. 2), На другом месту вели, да се брак склапа по прописима закона : „Ји81а8 аи1ет пирИаа 1п1;ег 8е сп _ е8 готат соп1гаћип1, дсп 8есипс1ит ргаесер!а 1е^ит соеип!". (Јпв! Г. X. с1е нир1ш.) Римљани су регулисали брак, као приватно иравни уговор. Црква је усвојила по готову сва та наређења, но при свем том , она не сматра брак као уговор , него као света тајну. Отуд је последица, да богослови не признају оне брекове, који нису закљученн онако, као што црква прописујуг

') Ги81е1 с!е Сои1ап§е8. стр. 364.

2 ) АсоИаа. 1.е тапа§е. стр. 98.

3 ) У Јустини;ановим институнијама надг8и се ова одредба : „КирИае аиСет 81Уе тз(птоп1ит, ев! уш е(; тиНепв сопјипсНо тД1уШиат' уНае соп8ие4и(1тет сопШепв" ЈпаС. I, 9. 1.

4 ј За брак измеЈ)у правоелавних и даеас важе многа наређеља римоког права. Номоканон о бр»ку често цитира и позива се на новеле Јустпнијанове и Леонове,, на кодекс Јустинијанов и Теодосијев.