Бранич

БРО.Т 8.

Н Г А Н И Ч.

293-

То хришћанско мишљење о браку, м тло би бпти од решавајућег значаја само онда , кач би у једној држави , сви држављани исповедали ту Ееру. Но то нигде није случај. На против, у свакој држави има држављана , која исноведају разне вере. Брак постоји и код таких држављвана који нису крштени, који ие исповедају хришћанску веру, и код којих не може бпти речи, о светој тајни. Држава не може својиа држављааима ла намеће овај или онај верозакои. Она нз може међу љима да прави разлику нрема томе, каку веру нсиоведају. па ако су хришћани, да им призна брак, а ако нису , онда, да им сспорп и брак и породпду , само за то , што хришћански богослови такав брак не признају *). Ако хришћанска црква прави разлику међу људима, према томе, какву веру исиоведају, држава не сме да правп ту разлвку. Она пма пред собом само равноправне држављане, без обзира на веру, онако исто, као што п природа има пред собом људе, без обзира на њихову народност. Право пе зависи данас бд верозаконских идеја, као што је неказа бмло. Данас је држава одељена од нркве, н право је одељено од вереГ Хришћанска вера није једкна вера на свету, па да се баш њено гледиште о браку мора уствојит?'. Брак је постајао и пре Христа а и данас постоји код оних народа, који још нпсу примили хришћанство. Држава нема никаквих раз-' лога да се поведе за богословским мишљењем, и да не п: изнаје бракове закључене пзмеђу нехришћана 2 ), а има и суввгае разлога, да те бракове регулише, и \ зме у своју заштиту. Мећу самим богословима још давно је било и таких, ко,и су тврдили, да брак није такав верозаконски акт као што га цркза иреставља, и да за брачву заједницу не морају важити само верозаконски прописи. Свети Тома тврдио је, да за брак не важи само један, него три закона, према томе, са ког се гледишта он посматра. Он вели : у колико је брак прпродна дужност, за њ важе природни закоаи, у колико је државна нотреба, важе грађанЈ ) „П ако се наиде полуверу оуаи христианицу, ако узљубЈг, ла се крсти у христианство ; ако ли се не врсти, да му сс одузме жена и дсца и да им се даа дел од куће, а он да се вждене". § 82, Душановог закона. „И ниедина свадба да се не оучини без венчаниа ; ако ли се учини бе» благословениа и оупрошениа цркве, такови да се равлоуче''. § 80 Душ. зак. 2 ) .,... Н пе Гаи1 раа ји{*ег ^и'ипе сћозе 8014 па1иге11е, рагсе ^и'ипе геНј^оп Гаиззе 1'а сопзасгес'. Моп^ез^шеи Ое Гсзрп* Дек 1018. Б XXVI. Сћ. 14.