Бранич

Б 1> А II И Ч.

267

Овим је законом истина признато било начело, да чла нови савета ннсу билн одговорни за говор и мљеља, која су у савету давали (§. 16), али је ово начело другим одредбама овога истог закона било сасвим ио'1рвено и то : прво тиме, што су саветници увршћени били у бро.ј „редовних чиновника"; друго тиме, што су они одговарали и могли бити кажњеви не само онда ; кад „дужпост своју у случајима казнителним законом предвиђенвм" престуие , пего неодређено, растегљиво и по томе произвољпо, чак и онда, кад „дужност своју ван случајева казнителним законом предвиђепих" преступе и најзад што је јога горе, они су могли у свако доба по нахођењу бвти стављен I у пензију, по познатој законској Формули „у интересу државие службе" (§§. 11 и 23 —25 1 ). Однм и оваквим одредбама овогазакоиа рашчшпћено је бпло сасвим земљиште за разввтак министарске свемоћности и владавине апсолутизма са крутпм бирократизмом под гвозденом образином законитости. На овај су начин министри могли сваку своју самовољу обући у одећу закона, и стварати закопе о преким судовима као и о нарочитом суду за иоједини случај , (звездапа камера ј, који је судије великог суда за дело учињено нрс овога закона — за судијско мнеље и разумевање закона, невпђене а не саслуш?пе осудио и у Карановац послао 2 ). Учешће народа у вршењу законодавне власти остварено је нрви пут иосле народног устава од 1835. године, тек после тончидерске катаетроФе, нод намесницима кнежевског достојанства, сада важећим уставом од 29. Јуна 1869. год. 3 ), алн према тадањпм ванредним догађајима и потресима земл,е непотпуно и са впше или мање ограпичења. (СВГ1ПИЋЕ СЕ.)

!) Зборник закона п уредаба XIV. стр. 156. 2 ) Зборник закона 17. стр. 188. 3 ) Зборник XXII. стр- 44.