Бранич

268

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 8.

К Р А Ђ А УЛОМАК ИЗ ЕНГЛЕСКОГ КАЗНЕНОГ ПРАВА. нАпесдо Ј. Ђ. Авакумови! (НАСТАВАК.) Нл наше даиашње казнено право није у овоме другачије. Наш казнени закон за но.јам кра^е не тражи више, в^ћ само да је ко украо туђу ствар 1 ), а тај усдов „тућа" ствар постоји увек кад год би ствар имала свог го снодара, па ма да би он још и био непознат. Но ма да ми држимо, да је ово несумњиво по тексту нашег казненог закопа о крађи, оиет је у нашој судској практици било и иротивпих мишљења. Наши су судови изрицали и такве одлуке, као да се не бн могло узети, да постоји крађа, па по томе и да не бн могло бити тужбе, еи осуде за крађу, кад би био непознат госиодар украдене ствари. У нашим приватним забелешкама, које смо водили као бпвши секретар Апелацпоног Суда, ми смо нашли, да је Аиелациони Суд у једном онтужењу узео, да пема крађе само за то, што се није знао господар украдене ствари, ма да су пначе ностојали сви услови за појам крађе. Жао нам је, што пишући ту забелешку, нисмо поменули име и презиме оптужениково или бар број, иод којим је дело у Апелационом Суду заведено, те што због тога ннсмо сада у стању цитиратн име и нрезиме оптужепиково из тог случаја, у коме је Апелациони Суд тако узео. Алп да је Анелациови Суд дојиста тако био узео, то се и ми као бивши деловођа у том суђењу, врло добро сећамо, а сведочи нам и забелешка, у коју смо записали мишљење не само Апелационог, већ и нашег Касационог Суда. Из те забепешке видимо, да је наш Касациони Суд у том оптужељу био иротивног мишљења. Касациони Суд уништио је ону пресуду Апелац. Суда разлажући : да може ностојати крађа, па по томе и бити тужбе и осуде за крађу, и ако. би

1 ) Види §. 221. нашег казненог аакона.