Бранич

293

Б I А Н И Ч.

БРОЈ 8.

сте, да га је сам Бернеј позвао. На то рече Бернеј: „Арман не сме више код нас ручати." Госпођа Бернејева оде затим у салон и каза Арману: „Мој муж не жели, да Ви овде останете; молим Вас, идате." Кад Арман упита Бернеја за узрок овог чудноватог растанка, Бернеј му одговори : „Сада ти не могу ништа објаснити : сутра ћу ти пи сати." Арман оде, Објављено писмо заиста није дуго изостаао. Оно је писано 18. Септембра и гласи овако: „Армане! Принуђен сам да према тебн извршим мучну. али неизбежну одлуку. Зваш , услед каквих је размирица и опадања било спора међу нами; о томе не сме нико ништа дознати. Ти си захтевао од мене, да ствар до дна испитам: ја сам то одбио. Сада ми се пак сведок један понудио, управо наметнуо, и оно шта сам морао елушати, одвећ је грозно, да би имао довољно снаге, да о томе још више чујем и више да говорим. Било како му драго, према свима Фактима. која су тако тесно скопчана , дужност ми је , да част мога имена обезбедим и да се за то постарам , да се поштује жена , која моје име носи. Ношто твој долазак у моју кућу изазива силетке, које моју жену вређају а мене каљају, ја те молим, дав ппе не долазиш. „Нећу да буцем судија у својој властитој ствари; немам снаге за то. Хоћу само да обезбедим будућност против злобе света и да добијем бар мира. Моја жена и ја живићемо од сада само за наше дете. И ти си ерећа^те си отац. Ја твоме дедету желим од свег срца свако добро. Нећемо да уплећемо имена наше деце у ову жа лосну ствар. Молим те Армане, немој ми одговарати , ја сам одвећ потресен и одвећ изнемогао, те да о овоме жалосноме нредмету примам ј< ш какво усмено или писмено саонштење Веруј ми ја приносим велику жртву, кад ирекидам старо, једино пријатељство моје, али ти мораш то осећати као и )а : нужно је за част твоју, за част мога имева, за корист и мир нас свију. Без обичних Фраза ја ти велим: збогом!" Арман на оно писмо није одговорио одмах. Саветоваше се са својом породицом, са својом браћом, Робертом и Џемсом, шта би ваљало чинити у овој ствари. Арманова браћа ступише са Бернејом у преговоре• али ова саветовања не имађаху никаква уепеха. Ш. Разуме ее по себи, да је догаћај између Армана и Бернеја морао имати свога утицаја и на однос између Бернеја и његове жене. Што је Бернеј молио Армана, да прекине толико годишње пријатељство и да не ступи више преко његова прага, — то је учинио само због своје жене , унраво због тога , што је срачуњеним и злобним дошапткавињима млађих више веровао, него уверавањима сво]ежене.