Бранич

БРОЈ 8.

Б Р А Н И Ч.

297

томе, што за тражбине оваквога рода није довољно само то, што би књиге припадале каквом надлештву, па да имају потнун доказ, већ овде треба да има и еве остало, чим би се утврдило, да о ономе не може бити сумње, што је у књигама надлештва заведено. Тако на првом месту овде би требало имати доказе о наручбини, а по том и о пријему онога, што је поручено, 1 ер тужена страна пориче и једно и друго, а то тужилачка страна нема , а кад га г нема, т. ј. кад нема доказа ни да је било трага о каквом послу, онда не може ни бити говора о онаквом његовом резултату , какви се у књигама претставља, јер кад би се когод само књигама могао задужити, онда би се то могло учинити и према сваком другом, који никаква посла са надлештвом није ни имао. Узимајући овако, да голе књиге једнога надлештва не могу да послуже за доказ, разуме се, да се у овом случају не може сматрати ни сам њихов извод, а извод у овом спору још мање, јер према §. §, 8. 9. и 11. тргов. зак. треба да буде специјалисан, т. ј. да садржи по именде сва>вр задужење, чега у њему нема. Но спшта седница Касац. суда (од 14. Фебруара 18зб год. Бр. 272.) нашла је да су примедбе оделења Касационог Суда дате на пресуду Апелационог Суда закону саобразне. Анелациони Суд усвојив ове примедбе опште седнице као обавезве, досудио је тражбу тужилачкој страни и ову пресуду одобрио је Касицицони Суд (24. Априла 1886. г. Бр. 1196.). Саошптио Миханло Л. Стојаднновић.

УБИЈСТЗО АДВ0К1ТА БЕРНЕЈА. (НАСТАВАК.) Амалија није одмах отпутовала. Она се упути прво у писарну адвокатову. Он саслуша још једаред целу читуљу подозрења на њу — карактеристична је црта Бернејева, тај стални саобраћај, то непрекидно измењивање поверљивости са млађима, — и Амалија, коју је госпођа због њених безобразлука одјуршп , доби задовољење, да јој господар даде још 500 Франака и да је један чиновник његове канцеларије отпрати до Брисела. Кад се сетимо , да је Бернеј, као што је доказано, био врло тврд у новчаним стварима, то поклон ових 500 Франака баца чудновату светлост на односе између њега и Амалије. А овде одмах да приметимо и то, да је Раскартова, кад су је каснија отпустили , такође добила потпору и то доста знатну суму од самога Бернеја. Кад се Бернеј врати дома, упита жену, да ли је Арман Пелцер у салону и да ли ће са њима да руча. Госпођа Јулија одговора да је-