Бранич

270

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 8

можо бити крађе и ако не би био познат господар украдене ствари, нећемо више о томе ни да говоримо. Но у место тога прећићемо на последњи предмет, који енглеско казнено ираво не сматра за способан да створи појам крађе. На завршетку слога набрајаља оних ствари, које не могу ;а 6уду нредметп крађе, епглеско казнено цраво сномнље мртваца . Ма да би ко из гроба или каквог другог места узео н однео мртво човечије тело, то оиет ве би билг крађа '). Ово је са свим нравилно, јер мртво тело човечије, ма да може Фамилији нли сријатељима бити мило и драго, опет оно пема вредности међу худма у опште ; а као ствар без вредпости разуме се да, само због тога, не може бити иредметом крађе, ма да бн и 1,остојали остали условп за иојам крађе. Но другачнје стоји са стварима, које би биле на мртвацу или поред љега. РЈ,о би узео и одие .ј какву од тпх ства 1 и с намером, да ]е себи ирисвојн иротнвзакопо, тај Гц бп о лопов . Истина да енглеско казнено право говора нарочито о томе, да би било крађе, кад би ко украо иокров или рубље са мртваца; а не сиомиље и друге ствари , које би могле бити ш>ред мртваца 2 ). Алп ири свем том не треба тај говор у епглеском казненом праву нарочито о покрову и рубљу тумачити ограппчено. На иротив пре ваља узети, да је дозво љено иоставити као правило: да би бнло краће, кад год бп ко узео из гроба ма какву ствар од вредностн, и хтео би да је пезаконо прнсвоји . Нокроз и рубље спомиљу сс тек само рад иримера, из, што важи за те ствари, то се сме нримеиити на крађу и осталих ствари нз гроба или поред мртваца. Оваква оцена тог дела савршено је коректна. Стварн, које су поред каквог мртваца, истина нису у притежаљу самог мртваца: али оне извеено ирнпадају Фамилпји тог мртваца нлн ономе, који је мртваца сахравио са тим стварма . А кад то стоји, — оида ако бн ко те ствари узео с наме-

В1аскг>1опе, реч. књ. 6, стр. 179. 8 4 е р ћ е п, стр. 265, реч- књ. ') 8 4 е р ћ в п, стр. 179.