Бранич

354

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 10.

између потписа лица , које је правно сп,собео, и нотписа лпца. које је правно неспособно за обавезе. Зна се. па нрилику. да жене удате без саизвољења му жевља, и мазолетеици без надлежног одобрења не могу се но закону обвезати нарочито у трговачким и меничнпм пословима. Писмено, потписано од стране ових лица без надлежног одобрења, ^а ли би важило као почетак доказа?Ми мнслимо да не биГ с тога, што му оскудева битан услов за важшкт а то је правеа способност потлисаних лица за прпмање обавеза, коју добијају тек оним саизвољењем или одобрењем што га закон изискује, Но да узмемо супротан случај, да се т. ј. неко правно сиособан потинсао на једноме писмену, које гласи у корпсг ових лица; да ли ће онда < в > писмено важити као почетак доказа про':ив потписника, кад бн се он бранио правном не.нособношћу ових лица? Без сумње важиће ио томе , што п ако ова лица не могу без надлежног одобрења ништа обећати, оп т за то могу по закону примити обећање, које иде у њихову корист (§. 533. грађ. зак.). Кад би једна странка написала једно писмено у виду просте забелешке, па га не би нотписала, — да ли би оно служило за ночетак доказа о обавези коју је странка у њему примила? Кад се једна квита повериочевом руком нанисана. али непотнисапа, налази у рукама дужниковпм, да ип је она почетак доказа написмено о илаћању дуга? У оба ова случаја Француска јуриспруденнија изрекла је, да иисмено може служити за почетак доказа; али ако квита не изражава, који је то дуг, на исплату којега.она глас! , онда шпање о томе, да ли она може важити као почетак доказа написмено. завпси од околности. 2 ) Она писмена, која нису намењена да служе за доказ, али која могу да даду вероватност за дело, у парници наведено, многобројна су. Ту спадају поверљива писма забелешке на петећим листама, напомене на крају или па полеђини исправе, тестаменти и т. д. Да би ова писмеп* дала вероватности наведеном д°лу, иотребно је, да се она односе на спорни уговор; али гије апсолутно нужно, да се писмено на начин позитиван и вепосредан изјашњава о дечу, које има да се докаже; довољно је. да закључци, који се из његових израза црнети могу, чине вероватним то дело. 3 ) 2 ) ЈипаргиДепсе Оепега1е, исга свеска стр 121. 3 ) Иста књнга стр. 121 и 122.