Бранич

број 10.

б р а н и ч.

375

X. Валграве набавио себи еве што је требао од рубља. ОвЈе треба обратити нажњу на почетна слова, која су иста с онима, којама почиње оно лажно име, које је себи после овога ориденуо, нод којим етупа у однос са Бернејом и под којим га јс напослетку и убио. Сада се сели из „отел ди комерс" под именом Валграве у п гран отел виоле", у новом оделу, са новим рубљем, означеним са X. В. — сасвим нов човек. Обријао је браду, обојадиеао је обрве и тренавине. боја му је лица угаситија, има бароку ирњз г , а осим тога наочаре са плавим стаклом. Два дана после тога, 27. Новсмбра, отишао је за Врисел, гдс је одсео у „отел Британик." Руку носи у иовесци, да неби морао сам уписати своје име у снисак странаца. Вратару, к»ји му је г.однео снисак, диктира име и овај уписује: Хпнри Роин из Глазго. Име Воган често се ч^ је у Енглеској, а нарочито има разних бога тих лађара, који се овако зову. Он је дао у снисак завести, да до лази из Енглеске. Јер по тврђењу у тужби њему је веома стало до тога, да заметне траг своме бавлсњу у Паризу зато, што Арман није крио да је био у Наризу, те би за случај, ако би имао неирилике са властима, пребивање оба брата у Паризу у исто доба могло комнромитирати Армана. И заи.та ми видимо да Леон као Ханри Воган одмах на томе ради да поништи траг свога бавлења у Паризу. Он скида са својих хаљива кмена париских трговаца; са једних панталона пара дугмад, на којима је утиснута Фирма париског кројача; са свога путничког сандука скида експедицијону марку. Од 27. Новембра до 4. Декембра тражи стан, који би, ио тужби, био најудеснији за извршење дела. Сада се имало радити на томе, да сс дођз са Бернејом у од носе, који би га могла побудити, да нотражи непознатог човека у његовом стану — да падне у клопку. Ми еада долазлмо к оној личности, која у одбрани игра главну улогу, а за коју тужба тврди, да и не постоји. То је тајанствени Мире, који по схватању државног тужиоца није нико други, пего онај „велики неиознати," на кога се злочинци нозивају као на главног сведока своје невиносги, а чији траг нико нронаћи не може. У нркос оштр<'умној одбрани, која хоћс да докаже постојање Миреа, не нодлежи за безпристрасног посмотрача никаквој сумњи, да је Мире, на кога се позива Леон, само машта, створ уображења, без костију и без крви. Леон вели ово : он је нашао у Но ом Ј-рку не кога госнодина Миреа, свога староа нознаника, са којим је раније већ стајао у трговачком саобраћају. Он му јс говорио о новом неком врло великом предузећу, — о удеоничком друштву за нову па робродску пругу преко атлантичког мора ; за то друштво унлаћенје већ велики део удеоница и оно тек што није иочело да ради. Он је Леона овласгио, да ствар у Лондону оргакизује. У Лондону састао се Мире са Леоном и дао му је Мире том приликом новаца. Укуппа сума, коју је Леон од Миреа, као што он тврдл, пр мио, износа на 12—15000 франака ; а толико је за време свога бавлења у Европи од прилике могао и издати. Од куда је иначе Леон могао ову суму добити, то није никад објасњено. Тврђење, да му је Арман овај новац дао, није се могло ничим доказати, а Арманово стање у то доба