Бранич

БРО.Г 1 А .

Б Р А Н II Ч.

501

наследе сву заоетавшу имовниу пок. Раднвоја, одричућн ирече право наслеђа Радивојевим стричевима Срећку и СавкЈ, што по закону не може да буде. На како су речени Срећко и Савко ово право нае.теђа по уступлењу љој — тужител.ци — продали, то је она као пријемница нрава овог. тужила масу покојног Јована и тражила, да суд иресуди, да је она као прнјемннца права Радивојевих стрпчева Срећка и Савка наељедница евег имања умр. Радивоја, унука иок. Јована, а не Нпкос-ава тетка Радивојева. Масу Јованову тужи зато, што је Јелица умрла и н>у наследила Ннкосава као њена кћер, а ова је опет још малолетна, рад чега помеиуто наследство и данас стоји иод масом Јовановом. Имаовина умрлог Радивоја вреди 22 40. динара. Поднету пресуду од. етране тужене није прпзнала за важећу. Стараоцп тужене маее нису нризнали право на наелеђе Срећку п Савку, ма да су опп Доиета рођена браћа пок. Ранка, зета и усињеника Јовановог, јер ио смрти Јовановој и Ранковој, маса је била пред судом и досуђено је Радпвоју снну Ранковом и овога жене .Телене, а доцнпје кад је и Радивоје умрво, досуђено је и Никосави тетки Радпвојевој по матери, а Срећко н Савко, браћа Ранкова а стричеви Радивојеви, да су ималп какво право на наслеђе, јавилп бн се, пошто су у истом месту били, а Срећко и дете пздржавао. Тражили су да се тужнтел.пда од свог тражење одбије, нарочпто, што је и стециште отворено, кад је Радпвоје умрво, иа се иико није јавио. Јелица удова пок. Јована и њена кћи Никосава, биле су уживатељке иетог иман.а, п зато, кад је Раднвоје умјн >о, њега јс као најближа наеледица из кућс наследила Никбсава. Застуиник Никосавнн навео је, да је пресудом судском по маси ' Радивојевој наређено, да су наследнице његове баба Јелица и Никосава, а кад је Јелица умрла (која се била нреудала), онда је њен део имања ирипао Никосави, и тако Срећко н Савко као браћа умр. Ранка немају права на наелеђе овог имања, пошто је то раннје код еуда расправљено, јер кад би се тужитељци досудило тражено нмање, онда за Никосаву као кћер пок. Јована, неби ништа остало од имања Јоваиовог. Не зна да ли постоји какав тестаменат Јованов, и да лије могао све нмање оставити свом зету Ранку на штету евоје кћери Никосаве и тиме огфњити Никосави закони део наслеђа. По овоме, први суд пресудио је: да еве имање пок. Радивоја насљеде Срећко и Савко као стричеви иок. Радивоја, а ове тужитељица ио устунлењу. Прееуду своју од 30. Априла 1864. г. Бр. 4885. огласио је за неважећу, а стараоце тужене масе и заступника Никосавиног упутио на особену парницу, да траже закони део наслеђа за малолетну Никосаву из нмања пок. Јована. Разлозп за ову пресуду ови су :