Бранич

ЗЈРОЈ 14.

Б Р А Н И Ч.

483

нравилније, да лн што се наснлна изнуда ставља у ред кра1)М. или што се она сматра као засебио кажњиво дело ?? Но да би. овј моглн урадити, иужно је да знамо: шта је то насилна изнуда? Појам насплие пзиуде налазпмо тачно нсказан у француском казненом нраву. Оно вели, да иасилна нзнуда, или као што веле Франнузп, ех!:ог8шп постоји онда, „кад би ко, сплом или иретњом од кога пзнудпо потпис илп иотнуно издаље каквог иисмеиа, каквог акта, какве правне тптуле пли ма каквог доказа о каквој обвезп или ослобођењу од обвезе н:ш о каквом правном располагању." „^1пеоп<[ие аига ех1:огСЈие | аг &гсе, уш1епсе оп сопћ - ат!е, 1а 81§па1:нге ои 1а гепте сГ ип есп1, с1' ип ас *е, сГ пп Иће (V ппе ршсе сцшЈсонс ^ие соп1епип1; ои орегап! оћН{*а1;шп сНароеИГоп огг с1есћаг§е," вели Француско казнено право. 1 ) Епглеско казнено право пстипа узпма много шире иојам насилие изнуде, јер оно под насилном изнудом разуме захтевање снлом или претњом сваке кретнс ствари, новца или .гартије од вредностп .. 2 ) Алп у остало.м оно је сагласно са римскпм и Франиуеким казненпм иравом. II оно насилну изнуду ставља у ред КЈ>а/ја, као пгго смо већ реклп п напред. Пи такав правац у еиглеском казненом праву погрешан је.' Тако, нре свега, неумесно је, што енглеско казнено ираво насилном нзнудом зове захтевање сваке кретне ствари, новгџг л.7н хартија у вредностн. Јер ако бн то била наснлна нзнуда, — онда нзмеђу свршене насилне изнуде, гдн бн насшпшк ствар добио, и разбојништва не би бпло никакве раз.шке. Разбојништво је, као што већ ноказасмо напред, наеилно одузимање у опште какве кретне стварп; а међу тпм енглеско казнеио ираво тако исто карактерпше п иасилну изнуду, бар у некпм случајима. За то се толпкомора признати,да је бо.т.е Француско казнено право, јер оно насплну пзнуду еводп на њену праву нрпроду. Само што је немачко и нагие калпено лраво још тачније у томе. Ова два казнепа права ') Н е Н е, реч, књ. стр. 245. -) В1ерћеп, 1 >ет. књ. етр. 27!.