Бранич

482

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 14-

правн теншм од крађе, и којом се разбојништво унрав п разликује од крађе. Разбојник ствар одузима силож или иретњолг уиотребљеном иротив лица ; док на протпв лопов ствар узима без те снле нлн нретње против лпца. За то је савршено умесно, да се разбојншнтво сматра као засебна крнвица, и иоред тога, да она лнчна онасност буде отежица за карактерпстпку тог дела. Оволнко ће, надамо се, битн довољно за правилан ноглед на ово пнташе. За то можемо, после гоМнту. да споменемо остала дела, која енглеско казнено право увршћује у у тешке крађе. У првом реду енглеско казнено право увршћује у тешке крађе још једно кажњиво дело, које је слично са разбојншптвом, а то је: насилну изнудуУ) У томе је енглеско казнено нраво сагласно са римским нравом, јер је и ово наенл•ну изнуду звало крађом. Оно је узимало, да насилна пзнуда у себп еадржп краћу. То ноказује овај текст рпмског права: ..Карша сопИие! 1И ае Љг^иш с! гар!;ог отш тос1о јигћип 1'асИ." „(Насилна изнуда садржи у себи крађу; отмичар у сваком случају извршује крађу.") 2 ) А са римским н енглеским. казненим иравом слаже се и француско казнено право у том: предмету. II ово насилну нзнуду не сматра другачије, већ као кра^у, увршћујући је у ред тегиких крађа. 3 ) Док на протнв немачко казнено право и овде је другачије. Оно насилну изнуду не смагра као крађу, већ као засебну кривицу, и то тежу од сваке крађе. 4 ) Неће бити излишно да номенемо, како н палие казнено> право о томе прописује. II оио, као и немачко казнено право, насилну изнуду сматра као засебно кажњиво дело, а не као крађу. 5 ) Ми довде цитнрасмо разне правце, којих. се у овоме интању о карактеристицп насилне изнуде држе казнена права у разннх народа. А сад ћемо рећи, шта је;

') 81ерћеп, реч. књ. стр. 271.

*) Н 6 П е, реч. књ. етр. 246.

8 ) Н 6 Н е, нст. књ. стр. 245.

4 ) Вегпег, Кећгђисћ, стр. 340. ОррепћоП, реч. књ. стр. 386.

5 ) Нашег казн. закона §. §. 249. и 250.