Бранич

број 1б.

б р а н и ч.

513

жалост не можемо да кажемо то ис-то и о нашем дапашњем казненом праву. Јер докле садање пемачко н енглеско казне но прано не допушта смртну казну за крађу, — дотле наше садање казнено право допушта нримену л смртне казне код оиасннх крађа у извеснпм случајима. 1 ) Сав овај говор о казнама, које су, у разна времена и у разннх народа, бнле одређнване за крађе, нстина је, у неку руку, удаљавање од засебног предмета ове расираве, од говора о енглеском казненом ираву. Алн при свем том, ми смо убеђени, да упоред тих разних одредаба код разних народа о казнама за крађе није излишан; па за то смо се мало и удалпли од засебпог предмета ове расправе. А по што смо овако спомеиулн ту казненост крађа код другнх народа, сад је на реду да онширније нокажемо, какве казне о крађама пронпсује енглеско казнено право. Еазне за крађу у енглеском казненом нраву биле су у ночетку врло строге. Тако је бпло п код једног, и код другог облика крађе; како код тешке, тако н код просте крађе. Тек у новије доба Енглези су напустили своју првашњу строгост према лоповима, п у место тога, казну за крађе свели су у своје природне граниле. М ону нрвашњу строгост; и ову долнију саразмерну прпродност у одређивању казна за крађе, ноказаћемо најбоље тиме, ако узговоримо засебно о казнама иростпх; а опет засебно о казнама тешких крађа. За то ћемо тако и да урадимо, па одмах да почнемо са казнама за просте крађе. Дакле: А. КАЗНЕНОСТ ПРОСТИХ КРАХА. У разном времену, и у разним случајнма. енглеско казнено нраво одређивало је разне казне и за саме просте крађе. Тако је енглееко обичајно право делнло просте крађе на мале п велике, те ирема томе допуштало и разне казне. Мн смо напред већ казали да енглеско казнено право малјм крађом зове сваку крађу у вредноети испод 12. шилннга (тада смо казали и шта вреди шнлинг.) А овде ћемо казати. да је ту крађу енглеско обичајно ираво казнило батинама Нашег казненог закона §. § и '223 и 223.