Бранич

516

Б Р А II И Ч.

БРОЈ 1б.

да лонова поред казне: заточеља илн затвора, може да осуди још и на рад у затвору, као п да неко време издржи у шсебн ом з атвору. 1 ) Још је исти Ђорђе IV. узаконио, да се и ироста крађа: акта и хартија од вредности казни онако исто, као п кад бп лопов украо какву другу кретну ствар. 8 ) Најпосле нсти Ђорђе IV. ироиисао је још и то, да се сматра н казни као ироста крађа и свака крађа. метала из каквог мајдаиа. 3 ) Ове законске одредбе г Бор1)а IV. остале су и данае у својој важности тако, да се еме констатоватн као опште правило данашњег енглеског казненог нрава то: да се за иросте крађе не може да досуди смртна казна, већ само заточење или затвор, па украло се ма шта, и ма колико. Исто тако п ону строгу казну о крађи постанскнх аманета укннуло ]е енглеско законодавство и у место ње, пронисало је казне, које одговарају величинн тог дела и онасности, која отуд иотиче за друшгвенн саобраћај. Ова промена у енглеском законодавству извршена је у крађи не само амаиетних, већ и нростпх нисама, Сем тога казне су проиисане не само ако би ту крађу извршпо какав поштанскп чиновник, већ и ако бп то урадило п какво страно лице. Закон је за све те случајеве крађа нрописао, да се лопов може казнити само : заточењем, затвором нли новчано, како већ судија буде нашао према засебнпм приликама и околностима. Он је пстина поштанске чнновннке за те крађе казнио строже, него страна лпца, али тек сам облик казне био је и за једне и за друге један исти. 4 ) Досадањп говор о овом предмету смерао је, да покаже т какве су измеие извршене у новијем енглеском законодавству о казиености иростнх крађа. Резултат тога говора може се т као што поменуемо и напред, свестп на ово: Енглеско казнено право данае не казни просте крађе смрИц. већ само лишењем слободе или новчано. !, 8 1 е р ћ е п, реч. кљ. стр. 200. 2 ) 8 4 е р ћ е п, стр. 266. ") 8 1; е р ћ е п, стр. 288. 4 ) 8 { е р ћ е е , стр. 05—101.