Бранич

БРОЈ 1б.

Б Р А Н 11 Ч.

517

То је отите правидо. Но колико ће се, у појединим случајима, оптужени казнити таквнм лишењем слободе или новчано, — то је остављено слободном судиском нахођењу да ■он ценн и одређује према засебннм приликама н околностима у сваком поједином оптужењу. Оволико је било потребно да нарочито проговоримо о казнености простнх крађа код Енглеза; с тога сад можемо да пристуиимо говору о казнености за тешке крађе. (НАСТДВИЋЕ СЕ.)

БАШТИНА И СВОЈИНА или ШЕНТШЗМ И ПНДИБЛДУАЛНЗАК КОД СРБА написао Мата Радосављеви'6 Ваштина. — Отара српска реч. Долази од санскритскога ђћа, што значи: удадити, сину бити, јаку бити. Појам ,је о имовини. Раавио се самостално усљед нородичног живота а пренашањем Физичкога значења (санскритскога 1)ћа1 на имовинске иојмове. Не стоји ни у каквој вези еа иојмом отац нити иак очевина. Означава увек тнрду сталну вечну етару и праву иородичиу нмовину у супротноети спрам привременог ждреба н превртљиве и напостојане својине.. — Нарочита имовииска система (права баштино). Основа организацији старога српскога друштва. Искључно српскаустанова, али за данас не постоји више. Својин'1. — у грађ. законику каже се још и соиственост. — Корен и значење речи свакоме довољно нознати. Модерни ,је појам о имовини (бар за Србе). Означава увек апсолутну личну имовину. — Нарочита имовинска система (право сопствености). Основа организацији модернога друштва. Најпре римска, а данас космополптска установа. I. Баштпна је играла особито важну улогу у Псторији и животу сриском. Свакн оиај који се и најмање бавио изучавањем економних и у оиште правних установа старих Срба, и који је у тој цељи исиитивао н изучавао старе српске споменике, морао се на свакоме кораку свога испитивања спотицатп о баштпну. У стауо доба баштгтим лраво м бејаху ре°лиоси не само у срШкој тородици већ и у српсколге друштву. Али за данас и у овбм<ГТ1бмедур^Нб^и""у многом другом, стари народни појмови не само да су осакаћенн. већ