Бранич

БРОЈ 16.

Б Р А Н И Ч.

547

Тек у нотоње доба свЈЈе владавине Ђорђе IV. ублажно је у неким случајима казну за разбојништво. Тако је он смртну казну задржао код разбојништва само оних, гди би приликом њпховог извршења какав човек бпо бар рањен. А у свима другим случајима Ђорђе је нрописао, да се разбојнпштво казни: или вечитом робијом, плп затвором до трп годпне, како у ком случају буде бпло саразмерно према величпни кривице. 1 ) Овде је прилика да споменемо и римско нраво, о овом предмету. Ово је за разбојннштво на јавним друмовпма, као н ако би било узвршено силом оружија, прописивало смртну казну. То се впди из овог текста: „Сггабаа^огеб, ргаеДае саиаа 1 (1 1 'ас11ш(: ргохшп 1а1:го1п1н18 ћаћетиг; ег 81сит 1'егго ао-^гес!Ј е! вроНаге шбШиегип* сарИае рипшпћи - . иИчиае 81 воерјиа аЦие јп 1Ннепђи8 а«1т18егип1;; сае!еп ји те1а11ит с1атпапПгг ус1 111 1П8и1а8 ге1е^ап1:иг". („Разбојницп, који то раде у цељи нљачке сматрају се као најближи хајдуцима, и ако би напалн с оружјем, па бп тако нљачку извршили, казнпће се смрћу нарочнто ако бн соружијема тако исто н на друмовима то пзвршили, а сва остала разбојништва да се казне на 'робију са радол ио рудницита, или у вечно прогнанство, 2 ) А што се тнче самог покушаја разбојништва његова казненост била је неједнака у разном времену енглеског државног живота. Једно је истина било увек непроменљиво, а то је: да за тај покушај енглеско казнено нраво нпкад нпје одређивало смртну казну, алп друге казне мењале су се у разном времену. Тако п до Хајнриха IV". (владао од 1399 до 1413. годпне) тај иокушај сматран као злочин и био кажњеи робијом. А тај владалац пропнсао је, да се такав иокушај може да казнн само новчано или затвором. Овако је бпло све до Ђорђа IV. (владао од 1727 до 1760), док овај није прописао, да ее тај покушај казни заточењем до седам година. а ) Неће бити излишно, да на завршетку говора о казнености разбојнпштва по енглеском казненом нраву упоредимо ') 8 I е р ћ е п, стр. 2159. ) Н е П е, реч. књ. стр. 186. 3 ) В 1 а с к 81 о п е, стр. 187.