Бранич

БРОЈ 17.

Б Р А Н II Ч.

бб!>

Л1 6 $ & К.

ДВОБОЈ 7 ЗАТ20Р7. (СврШЕТЛК.) Шерут се испречи пред свог непрејатсља, па стане, скретпвшп руке н ругајући се непрестано. Ои Гкмне ружан. Свп нороци, свака дивљнна, огледаху се на тол1 суровом лпцу црвсне винске боје, са иодруг.љивим устима, зверским внлицама и голим челом, сабраним од толиког мрштења. У иочетку 1871 .е године задржавачге се разбојник у некој тампнци у Италијн, где беше осуђен на вечпту робију. Чувиш, шта се збива у Паризу, мишљаше он само, како да — умакне. Једаннут иође му за руком, али буде ухваћен и опет затворен. Алн то н.ега не поплаши, него два месеца доцннје умакне он по други пут, н тад га срећа поелужи, те сс дохватп границе Француске. Он се упутп ираво у Париз, камо стигне мало доцкаи, баш оног дана, кад је војска улазила у варош. Крао је тај човек и пљачкао, што је више могао, но л био се јуначки. Шерут беше јсдан од вођа, којн су били бој но улицама. Умео је говорити са својим црним четама, прибавити себи послушност, у њпх улити страст убијања н уништавања. Веше хладнокрван п лукав као сатана, а имађаше оштро око. Он се борио, док је стојала иоследња барикада, док је трајао носледњи Фишек Ни доцније нпје хтео бегати, ма дајеимао иуне џеиове злата. Он беше један од оних, који хоћаху устанак наставити, макар привидно, и онда, кад нсти беше већ угушен, и који застрашпваху становништво појединих крајева. варошких, чинећи атентате на поједипе особе и убијајући поједуне људс. Кад се лупеж исмеја, внкну нолако: „Ја вам забрањујем, да се зовете комунардом? Он рикну н носкочи, кад га удари преко лица чврста несница Д'Арлијзонова. Осуђени се умешају међу њнх двојицу, и онн некако зауставе Шерута, који хтеде скочити на иротивника свог. Стражарн се не макоше, они се смејаху. „Ето их, тих апостола братства!" викну најиосле официр озбиљно н зановеди, да осуђаиицима метну окове. Овп прнлажаху један ио један ковачу. Ударе нм окове, па пх онда поређају двоје по двоје. „Сад је ред на т;ас, вн букгнгу!" рећи ће један стражар Шеруту. — „Јесте већ изабрали друга? Хоћете ли овога овде?" — и показа на Д'Арлијзона.