Бранич

576

15 1" А Н И Ч.

БРОЈ 1 7.

на против друго казни се само штвором .') А енглеско казнено право међу тпм као год што не разлпкује сама та дела једно од другог, — тако ради и у казнености. Оно као год што насплну пзнуду не казни смрћу, већ само лишељем слободе, тако исто прописује п за писмену нретњу, само казну лпшеља слободе, Ово је, у осталом, са свпм нриродно. Јер кад се ие пропиеује смртна казна за дело, које ствара не л иосредну опасност за човека, умесно је, пгго се та казна не пронпсује ни за дело, које тек у будупе може да створи такву опасност. У овом носледњем случају нма времена да се та опасност избегне. док у оном ирвом бива противно; за то је савршено право да се ово последње дело цеии п судн строже. У осталом ма да енглеско казнено право није ннкад одређивало смртну казиу за ипсмену нрстњу, оиет у њему иије ни казна лишења слободе за то дело била вазда једна. На протпв енглеско казнено право проиисивало је за то дело разне облике казне о лишењу слободе. Ту се прво спомиње заточење; на и ово могло је да се досудп врло иеједнако. Суднји је ос-тављено у томе врло пространо ноље за кретање. Могао је да досудн седам годпна заточења, илп и вечито. То је он властап бпо да ценн просто према засебним прплшсама и околиостпма у сваком поједином оитужењу. А друго, судији је дозвољено не само жточенл' да досуди онако неједнако, већ је властан п да сиђе и на сам бла;кн облпк лишења слободе, на натвор. II ово силажеље на затвор дозвољепо је енглеском судпјп за ипемену претњу толнко, да може крпвца да осудп н само на три годиие затвора, само ако бп то захтевале засебне нрплнке п околностн дела и лица. Мора сс одобрити н ова очевпдна благост енглеског ирава у кажњењу пнсмепе иретње, јер ова, као што смо рекли и напред, ннје тако велпка кривица, као што је насилна нзнуда. Опасност. која потпче нз нисмене нретње, може и да се пзбегне завременим тражењем помоћп код власти. Док иа протпв код насплне изнуде то није могуће, јер је ту опас!) 0 р р с 11 о Г Г, стр. 3)м и 388. 1!ег п е г, БећгОисћ, стр. 332. Нашег казненог права §. 247 — 250.