Бранич

БРОЈ 17.

Б Р А Н И Ч.

577

ност тренутна , па нападнуто лнце нема времена ни да ее обрати власти за помоћ, а камо лп да ова отклони оиасност. Но као год што се мора одобрити то гледиште енглеског казненог нрава, тако се на против мора да замери, што енглеско казнено нраво н за писмену иретњу дозвол.аваше суднја да кривца, ако бп то била особа мушког рода, може, поред казне затвора, осудити и на батинање један пут, два пут или три пут за време затвора. Чудно је, да је ово пооштрење казне батинањем код Енглеза ностојало у закону још н за владе Ђорђа IV., дакле у овом веку. Но у похвалу судске ирактнке морамо одмах додатн, дл је она и овде ову варварску казну батинања редовно избегавала, и да је у томе толпко успела, да се данае може рећи, да те казне батннања у Енглеза и нема за писмене иретње, која би била извршнла у цељи изнуде. .V осталом сва ова благост о казнењу нисмене нретње прпмењује се у енглеском казненом нраву само онда, ако кривац не бн усиео да пзнуди новац нлн какву кретну сгвар; а ако бп ово иостиго, онда енглееко казнено право то сматра као разбојништво, иа тако га к казни.*) Са нисменом нретњом зввршује се у енглеском казнеиом праву низ оних дела. која оно сматра као крађе. За то ћемо ' и мп са казненошћу иисмеие претње да завршимо говор о казненостп крађа у онште. Тнме бисмо у једно моглн да заврншмо н говор о овој нашој расправи, јердржимода нисмо нпшта пзоставили. што је било важно н какактернстично у енглееком казиеном нраву како у самом иостојању крађе и њених иојединих облпка. тако н о њиховој казнености. Но нре него што бп то ураднли. држимо да неће бити пзлшнно да у засебном и последњем одељку ове наше раснраве проговорнмо неколико заврпших речн о предмету, који смо нзабрали за ову нашу раеправу. Ту ћемо гледатн да иокажемо колнко енглеско казнено право одговара захтевима данашње иауке. правде п човечности. Разуме се, да ин то нећемо чинитн у нојединостима, јер то би значило да се враћамо на ') >* г е р ћ е п, стр. -273. у вез н са 208