Бранич

4)32 Б Р А Н И Ч. ВРОЈ 18.

Што тужиоц Вељко тражећи дуг 30. дук. од тужене масе, за доказ свога тражења поднео је пиомени теетаменат пок. Младена, и тај писмени тестаменат по налажењу овога суда не одговара ономе облику, који је §-ом 435. грађан. зак. опредељен из разлога у иобудама пресуде овог суда наведених, а није тражио на оенову усменога тестамента а мање пак да се на сведоке за доказ истинитости тестамента иозвао. Према овоме <\уд налази, да се сведоци на тестаменту потписани не могу испитивати, кад се тужилац на њих не позивље, и да би то значило недостајућу законску ®орму писменога тестамента накнађивати иснитом сведока на истом потиисаних, и то ио званнчној дужности, кад се нико на.њих не нозивље, а овакав рад судскп морао би учинити илузорним наређење 4ј. 2ј2. грађан. иост. (измене од 8. Марта 1881. г.) ио коме се никаква тражба сведоцима доказивати не може, без призрења на основ и предмет. Касациони Суд, у општој седници од ] ■'. Марта 1883. год. Бр. 628. одржао је у сили примедбе свог оделења и нозвао крагујевачки суд, да но истим нримедбама поступи и другу пресуду изрече. Суд окр. крагујевачког, ношто је испитао сведоке и дослеђење по овом сиору учинио, пресудио је онет да се тужилачка страна од свог тражења одбије и то са ових разлога: „Усвајајући иримедбе онште седнице Касац. Суда од 14. Марта 18^3. г. Бр. (>28. као обвезне и ценећи сведочбе испитаних тестаменталиих сведока, еуд налази: да је њиним сведочбама ио 213 и 214. грађ. пост. доказано, да су они од тужиоца Вељка позвати да присуетвују као свсдоци нисменоме тестаменту, кога је желио да направи брат тужиочев пок. Младен и одазвав се томе позиву отишли су, те је у њиховом ирисуству пок. Младеиу наирављен онај тестаменат, -кога тужиоц као доказ подноси и на коме се подпиеи испитаних сведока налазе. Овнм сведочбама јасно је и очевндпо доказан тај Факт, да је тестатор желно да оставп писмени тестаменат и да је по тој жел.н и написан. Ннкако нак п нн из чега се не може видети, нити извести намера ни воља тестаторова, да је хтео нред сведоцима усмени те.стаменат да остави и кад је тако, онда аналого §. 449. грађан. зак. тумачећп вољу завештаочеву онако, како је он изјавио, суд палази, да о усменоме тестаменту о коме говори §. 436. грађ. зак. не може ни речи бити, ннтп да се може писмени тестаменат уолед недостатака својих у корист тужиочеву "браћатп у усмени. Усменога дакле тестамента нема, н са те стране тужилачка страна •евој.у тражбу није доказала.