Бранич

БРОЈ 19.

Б Р А Н II Ч.

659

писма нека правила о одређивању термина онако, како су ми у тај мах на ум палн. 1 ) По несрећи! болешљивост најстарпјега од њих (Т>. Данпчпћа), као п други неповољни узроцп, не допуштише да се тај план изврши. Није остало друго, до савјетовати се с тијема истим и другим пријатељима и зиалцима језика онако, како сам се с којим сретао, и то само о иојединијем терминима, који су ме утај махуправо највнше занимали. Тудакле није моглобитннп рпјечи о скупном впјећаљу;о потребној спреми. о еистематпчности радње; о њезиној свестраности. Али опет питнвећином случајнп састанци нијесу били бескорисни; п ја сам свпјема, којп су се у томе поелу са мном труднли, срдачно благодаран. Завршујући ову своју бесједу, врло мн је жао, поштована господо, што мп карактер подузећа ннје допуштао, да наводим поједине примјере пз самога текста. Жалим такође, што са краткоће времена не могосмо пријећи границе термина, и проговорити коју у оиште о језику у законодавству, Жива би бееједа састручпицпма добре воље, јамачно, потномогла да дођу на дневнн ред многа питања овога још нетакнутога иоља, те, да се порадп. да се рпјеше. Не остаје дакле друго, него одгоднти разговор о томе приједмету до згодније нрплике. Др- в. Б згеши ! ИРЕВЕО С РУСКОГЛ РЗК01ЈИСН0ГА ИЗВОРНИКА Н. Д у ч ц ћ архимандрит.

') То је писмо иајприје штампано у бр. 44 Шиионићева етручног часопиеа „Право" (187(5 г.); затијем неколика иута прештампано, и пздано у заеебној књижици. 0 начину тога скупног претресања и савјетовања ево шта про#. Богпншћ пише „иријатељу Филодогу": „По што, жали боже, наши разговори п договори о томе важноме послу не могу бити на око рпјеч, ([его писмено, то треба, да се взјприје договоримо, којпм ће мо се начином договарати. Што се мене тиче, ево, како ја о томе мислим: уза сваки назив, или израз, којц вам будем предлагао, описаћу најпрнје, гдје требало буде, сва својства ствари, којих се израз тиче. Затпм ћу свакоме додати израз рпмскога права, а уза њ пазиве у правноме језпку главштјих јевропских народа наигега времена. К томе ћу приложити и израз у појединим сдовенеким језицима. Најнослијс ћу набројити главннје називе појма, о коме рпјеч буде, како се среутају у српеких и хрватскпх писаца у законима писаним нашим јевиком, као иу народноме обичајноме праву и језику: то све, да како, у колнко, гд.је има еквивалспат за који израз, п у колико мени иознат буде. Заглава ће бити: израз, којн се мени буде чинио најприкладппји са узроцима мога мњења. На основп пак опазака и мњења, која ми ма.то ио мало будете шиљали, ви и др\ти пријате.^н (којима ће се тако1;е такп списи слатп), с.тиједиће избор пзраза".