Бранич

г.рој 19.

Г. 1> А Н И Ч.

665

иа носле, док мујош траје'условни одиуст, не емс у друго место иу другу оиштину отићи да тамо- живи, док не добије на то саизволење своје местне иолицијске власти. Хо1\е се дакле, да је одиуштени осуђеншс иод неирекидним надзором властн тс да се може водити и давати рачуна о љеговоме владаљу. Али се на иротив ирнметпло, да млогн условно одиуштени бсуђеннци и без одобрења и јављања својој власти, места своја мењају и по другим се онштинама нас-тањују те тако избегну и онај нџдзор за време трајања одиуста а и онај тшлнц. надзор, који би имали нздржатн по пресЈди н истеку условног одиуста') па разуме се на тај начнн остану н нод неиовракеном грађанском частн (§ 34Ј и >50 крив. их*т.) Казивано нам је са свнм поуздано, да јеједан од овакнх осуђеиика био у једном месту п стараоц једне масе, док се нијс дознало да је био условно одиуштени, а за једнога су нам причалн, да је ј - једној општинн п гласао за изборе иосланика за скуиштину за кога се иосле дознало да је н он такође још условно одпуштенн осуђеник био, а другп један опет такође је за избор посланика гласао, за кога се оиет иосле дознало, да је истина пздржао време на услозном одпусту, али му г грађанска част још није бнла повраћена јсмислу § Н49 и 350 крпв. поступка. Но сем ових и овакпх случајева, за које иам је нешто казивано а нешто смо и сами приметили у течају времена и у разним приликама, да је надзор над условно одпуштенпм осуђенпцпма слаб илн педовољан, даје нам права на сумњу и оваоколност. 1>аш ових дана бнле сј г нррд касацпоним судом две прееуде на расмотрењу, које сј г гласпле на смрт п које су обе п оенажене. По једној је неки Милош Стевановић из Пањевца окр. јагодинског осј'ђен на смрт за убнство н си.товање једне девојчнце од 13—14 година, којј - је, пошто ј'ј т је силовао, бацио у Мораву, те се тако и удабила. Овај куријозум човековог дпвљаштва наводимо овде и за то, што је овај исти несрећннк још једном 1882 за снловање био осуђен на 8 годпна робије, па је с ове по издржању половнне пуштен био условно за другу иоловину, која би му но рачуну нетекла у Сентсмбру '888 године. А што нам највише даје основа сумн.и у слаб и недовољан надзор над установом условног одпуштања, то је та околност, што ни власт полицијска, која је овога несрећника суду са

л ) Таквих случајева подписани је за време своје службе у внутрености а и иначе у проласку на млогим местнма приметио, где условно одпуштени раде или механске и каФанске радње, или се мачиме занимају, а нико у месту не зна да ли су још на условном одпусту. М. Д.