Бранич

БРОЈ 11*.

030.

]г .еница и пзучаваљу нојава. која сам чпнпо, п начинпма. које сам употребљавао у томе аа врпјеме својпх кодиФикатореких посала у Црној Гори. Ове се оиаске могу попуњавати п исправљати даљим пстражинаљпма и ирниомоћу оннјех лица. које таки нослови запимају. Садашњи цриогорскп живот вама је. јамачио, добро иоаиат, и лако ћете нојмпти, од колико је велнког замашаја за ону земл.у, да народ лако разумије законе'. Кад је врпједпост тога пптан.а ирпзната у државама, у којпма је правна н законОДавна радља у великом стуињу развијена; онда је лако појмпти, колико је то вредније за земл.у, која добија ирвп пут систематскн еастављене законе; земљу, у којој иема стручне школе, на и врло мало стручнПка. који би пх тумачили. А без јаснога разумпјевања закона, може ли се корпстити њима? могу ли се правшшо примјењивати? каквпјем начином да се избјегну несугласице закона с другим изворима ирава, које немппонно доводе неред (говорпм пз искуства) у цијелом правиом животу земл.е? и, каквпјем начином, да се обезбиједн даље хармоннчно развијање права у земљи? Мислим, а у томе ћете се п ви са мном сложити, ако кажем, да би одређени законп за Црну Гору, кад их иарод ие би могао разумјетп, бпли велика несрећа! н у таком случају боље би било, да зем.т.а остане још двјеста годпна без пкаква систематскога законнка. Повол.по решен.е тога иптања, јамачно. зависи: од разумне спстеме ^акоипка; од уиоса у н. једнога дијела објашњавања; од органичког расиоређења иредмета; од најпотнуннјега склада п.еговијех правила с нравилпма неиисаиог нрава; н т. д. Али се само по себи разумије, да је унраво језик главчо средство за разумијевање закона. II ваља признати, да је навлаш питан.е о језпку у законодавству једно од најтежих, ако се жели, да законнк остане: сиетемом, садржајем и обликом на внсиии науке; п у исго доба, да га народ нотпуио разумпје. Постићи то, тијем је трудње, што нитање о језику у законодавству у онште не само није обрађено у теорији, него је његово значење п у законодавној пракси занемарено. Међу тијем нећу да кажем, да су така иитања у теорији била са свијем заборављена. На супрот теоретичарн су често наиирали на то, да су битна својства закоиа: простота, јасност и одређеност. Још нрпје 300 година рекао је Бекон (Ваеои): „Гп 1 еу 1 ћ и8 е! еЛЈсНв огсПпаг1Ј8, оппиа 1'и-